Саопштење поводом годишњице страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и над њима почели “крвави пир”. Ttrinaestorica су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају. Тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста. Четврти се у току ноћи, такође са тешким повредама, искобељао испод мртвих сабораца.

За овај злочин у мају 1992. започео је кривични прогон карловачког специјалца Михајла Мише Храстова, а завршио је у мају 2015. пресудом Врховног суда, којом је осуђен на четири године затвора због кривичног д‌јела против човјечности и међународног права – протуправним убијањем и рањавањем непријатеља. Хрватско правосуђе се у те 23 године “прославило” с укупно седам пресуда истом човјеку за исто кривично д‌јело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и хероја.

Иако изведени докази указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, надлежно тужилаштво се још не оглашава по питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце овог једног од првих ратних злочина у рату деведесетих прошлог вијека над припадницим ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још увијек била и Хрватска.

Изречена казна се тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, признајући да их је сам побио и то у исконструисаној нужној одбрани, у коју му нису на крају повјеровали ни Врховни ни Уставни суд његове државе. У априлу 2016. осуђени ратни злочинац Храстов је отишао на дослужење остатка изречене казне, са које је, након што је одслужио двије године и 10 мјесеци затвора, пуштен на условни отпуст.

Хрватска држава је за “гријех” свог бившег специјалца Михајла Храстова за злочин на Коранском мосту породицама ликвидираних жртава на име накнаде штете, по правоснажним пресудама парничног суда, исплатила око 11,7 мил. куна (око 1,6 мил. еура), који износ је држави требао да рефундира осуђени ратни злочинац. Међутим, по Одлуци о отпису тражбина трошкова парничног поступка досуђених Републици Хрватској, тражбина с наслова накнаде штете и других тражбина досуђених Републици Хрватској, у одређеним поступцима, коју је хрватска Влада усвојила крајем прошле године, тај дуг је држава опростила свом специјалцу.

Упркос осуђујућој пресуди за ратни злочин изреченој од домаћих судова, Храстов је у Хрватској постао “икона бранитеља и симбол Домовинског рата”, који је на 30. годишњицу злочина добио и свој мурал у граду у којем је злочин починио. Истовремено је и мост на којем је злочин почињен, одлуком карловачког Градског вијећа,  добио име по специјалној јединици полиције “Гром”, чији је припадник био и осуђени ратни злочинац Михајло Храстов.

У Београду и Бањалуци, 20.09.2024.

П Р Е Д С Ј Е Д Н И К

Саво Штрбац

Извор: ВЕРИТАС