Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Многи кажу да југоносталгичари виде само добре ствари у бившој заједничкој држави, док заборављају све оно што је било лоше – култ личности, недостатак демократије, политички затвор на Голом отоку, ограничавање индивидуалних слобода и слободе штампе. Политички аналитичар из Ријеке Вук Перишић каже да југоносталгију треба разумети као жал за бољим животом. Реч је и о помало искривљеној представи о историји.
Фото: Тањуг
– Парадокс је у томе што бивши режим, који је нестао 1990, можда чак и крајем 1989, а којег се данас сећамо са носталгијом, није био добар, то је био режим који је требало мењати. Међутим, режими који су га наследили били су толико лошији од њега да се нама сада чини да је оно било боље. У томе је трагедија наше спознаје. Дошли смо у ситуацију да жалимо за нечим што је заслуживало критику, што је једно од највећих понижења које нам је национализам приредио – рекао је Перишић за Слободну Европу.
Аналитичари се слажу да људи који истичу позитивне стране социјализма нису ни глупи ни слепи да не виде да је овај систем имао веома много лоших страна, али истицањем његових позитивних страна они пре свега желе да критикују оно што је негативно у савременим друштвима.
Ипак, југоносталгија даје и резултате јер је природно повезивање тако сродних друштава.
Југосфера као поље сарадње
Британски новинар Тим Џуда је пре десетак година сковао термин који се и данас обилато користи – Југосфера.
– Југосфера не значи обнову Југославије, али нисам рекао да нема политичке импликације. Чак сам убеђен да се у будућности може очекивати још већи степен сарадње међу бившим Југословенима. Има много преседана: Белгијанци, Холанђани и Луксембуржани су својевремено интензивно сарађивали под плаштом Бенелукса, све док га ЕУ није учинила сувишним. Други пример је Нордијски савет, који окупља природно повезане скандинавске земље, од којих су неке у ЕУ, а неке нису – каже Џуда.
– Словенија је прва кренула у обнављање веза зато што у словеначкој политици постоји континуитет рационалног понашања од оснивања Југославије 1918. до данас. За разлику од осталих југонационализама, словеначки никада није био превише емотиван. Имао је дозу рационалности.
Одлука Словеније да напусти Југославију може се бранити врло рационалним аргументима. Када се у једној средини користи разум, а не емотивност и шовинистичка мржња, онда је логично да је та средина отворенија и комуникативнија. Словенија је за време Југославије увек и у свему била авангардна република, па зашто не би била и сада – напомиње Перишић.
Аутор: Љ. Ивановић
Извор: Вести онлине
Везане вијести:
Рушење митова о Титовој епохи (1): Југославија је била лажни рај
Рушење митова о Титовој епохи (3): Пораз пете армије Европе
Рушење митова о Титовој епохи (4): Живели смо у великом обданишту
Рушење митова о Титовој епохи (5): По Титу се зове и астероид
Рушење митова о Титовој епохи (6): Брозова Југославија најхуманија држава
One Response
Jugonostalgičar sam. Ipak sam, dok je Jugoslavija postojala, imao mnoge zamjerke, i s pravom. Međutim, svakom dobronamjernom kritičaru je jasno da je sve podložno kritici. A Jugoslavija je bila, u datom vremenu, najbolja moguća zemlja koja je stalno težila, s različitim uspjehom, da bude što je moguće bolja. Da je uspjela postojala bi i danas. Nažalost – nije…