arrow up

Подијелите вијест:

Руковет српских страдања

Наше удружење Ћирилица из Требиња, заједно са Просвјетом из Фоче и уз увијек свесрдну помоћ Културног центра Требиње организовало је представљање књиге Пред сјенима српских мученика приређивача Рада Лаловића. Ријеч је о другом издању књиге, с обзиром на то да је након објављивања првог издања приређивач утврдио да поетски збир овакве тематике није раније постојао, стога је књига у другом издању допуњена значајним бројем пјесама. Вече је одржано 15. марта у Галерији Културног  центра у Требињу.

Поред Весне Андрић, предсједнице Ћирилице, која је водила програм, учесници су били Раде Лаловић, приређивач, Дарка Деретић, проф. српског језика и књижевности, Душко Крсмановић, такође проф. српског језика и књижевности и Владимир Пантовић, директор Центра за културу и информисање Фоча. Емотивној атмосфери су посебно допринијели ђаци Центра средњих школа, Гимназије и Музичке школе из Требиња (Марија Росандић. Митар Милићвић, Јована Милошевић, Анђела Убипарин, Николина Чолић и Радомир Јокановић), који су сугестивно умјетнички (рецитацијама и музиком) оживљавали поетске слике страдања сабране у књизи.

Књига Пред сјенима српских мученика је својеврстан збир пјесничке снаге наших великана, попут Матије Бећковића, Стевана Раичковића, Десанке Максимовић, Ивана Б. Лалића, Јована Дучића, Рајко Петров Ного и многих других, који су стиховима изразили потресне слике мучења и убијања недужног српског човјека и дјетета.

Сјене српских мученика, како су се сложили сви учесници програма, треба да служе култури сјећања на стравичне злочине над нашим народом крајем 20. и почетом 21. вијека, култури сјећања која не би допустила да се крвава историја понови. Мученичке сјене српског бића и данас расуте живе у многим херцеговачким јамама, у логорима смрти, у учионицама.

О књизи су говорили приређивач књиге Раде Лаловић, рецезенти Владимир Пантовић и Душко Крсмановић, као и Дарка Деретић, која је књигу руковети књижевно-теоријски тумачила, указујући на њен естетски и морално-друштвени значај.

Аутор: Р.П.

Извор: Ћирилица

Везане вијести:

Објављена збирка пјесама „Пред сјенима српских мученика …

Промовисана руковет о српском страдању у 20. вијеку | Јадовно …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​