Razgovori o Stepincu u senci osječkog spomenika

U Novom Sadu će se u ponedeljak po treći put sastati mešovita komisija SPC-a i Katoličke crkve u Hrvatskoj, koja razmatra istorijsku ulogu hrvatskog kardinala tokom Drugog Svetskog rata

Tri dana posle 57. godišnjice od smrti Alojza Stepinca, kardinala Katoličke crkve u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, komisija koju čine predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije po treći put razmatraće njegovu istorijsku ulogu. Dvodnevni skup, koji počinje u ponedeljak, biće održan u Novom Sadu i na njemu će biti reči o Stepinčevom odnosu prema Srbima na području NDH tokom Drugog svetskog rata.

Inače, formiranje ove komisije inicirao je papa Franjo 2014. godine, posle pisma patrijarha Irineja, povodom procesa proglašenja kardinala Stepinca za sveca. Poglavaru Rimokatoličke crkve predočeno je da Stepinac podržavao NDH, nasilno pokrštavao vernike i nije činio ništa da spreči ustaške zločine. Vatikanu se tada obratio i predsednik Tomislav Nikolić. Papa Franjo je potom zaustavio proces Stepinčeve kanonizacije, za koji je Katolička crkva u Hrvatskoj smatrala da je već gotova stvar.

Inače, Hrvatska biskupska konferencija, odmah nakon formiranja komisije, saopštila je da njen rad neće imati nikakvog uticaja na postupak Stepinčeve kanonizacije, pošto je to u nadležnosti Svete stolice.

Ova komisija se prošle godine sastala dva puta. Prvi put sredinom jula u Rimu, kada je utvrđena metodologija rada. U oktobru, na skupu u Zagrebu, razmatrana je uloga Alojza Stepinca pre Drugog svetskog rata.

Na predstojećem sastanku, koji će biti održan u Vladičanskom dvoru,

delegacija SPC-a, čiji su članovi mitropoliti Porfirije, Amfilohije, Jovan Ćulibrk i Irinej Bulović i Darko Tanasković, naš nekadašnji ambasador u Vatikanu, pokušaće da dokažu da je Stepinac učestvovao u stvaranju NDH, kao i da je bio obavešten o sistematskom progonu, masovnim ubistvima i pokrštavanju. Katoličku crkvu u komisiji predstavljaju zagrebački nadbiskup Josip Bozanić, biskupi mostarsko-duvanjski Ratko Perić i požeški Antun Škorčević, a među članovima njihove delegacije su i dvojica istoričara, Mario Jareb i Jure Krišto, koji se bave isključivo Drugim svetskim ratom.

Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida, kaže da je ova ustanova dostavila predstavnicima SPC-a dokumentaciju o pokrštavanju Srba na prostoru NDH-a, ali nije želeo da otkrije ko će od istoričara iz Srbije u Novom Sadu svedočiti o Stepinčevoj ulozi u zločinima nad srpskim stanovništvom.

– Poštujem odluku Srpske pravoslavne crkve da ne iznosi detalje o razgovorima tokom zasedanja komisije. Ipak, moram da naglasim da sam duboko razočaran celim ovim procesom – izjavio je Mišina za naš list, ne želeći da otkrije razloge nezadovoljstva.

Hrvatski teolog i novinar Drago Pilsel, koji više od 25 godina proučava lik i delo Alojza Stepinca, naglasio je u razgovoru za Sputnjik da je ustaške zločine kardinal uglavnom gledao ćutke.

„Nije tačno da je uvek i u svemu ćutao, ali dominantan naziv za njegovo ponašanje jeste jedno kompromisersko ponašanje. Ono ne smeta samo Srbima, to smeta Jevrejima i Romima”, izjavio je Pilsel.

Inače, mediji su objavili da je na prethodnom sastanku komisije u Zagrebu dogovoreno da će predstavnicima SPC-a biti otvorena vrata vatikanskog arhiva u kojem se čuva prepiska između Stepinca, pape Pija Dvanaestog i tadašnjeg vatikanskog državnog sekretara Tiserana. Otac Bernard Arduro, predsednik vatikanskog Odbora za istoriju i koordinator rada ove komisije, već je zatražio imena osoba koje bi u ime SPC proučile vatikansku arhivu.

Kako nam je rečeno u vrhu SPC, stav naše crkve je da će se pridržavati dogovorenog na prvom sastanku ove komisije – da neće iznositi informacije o radu, postignutim dogovorima ili tačkama sporenja.

Za razliku od SPC-a hrvatski biskupi su medije direktno i indirektno obaveštavali o čemu se razgovaralo na sastancima. Neki krugovi u našoj crkvi smatraju da bi, ukoliko druga strana nastavi da krši dogovor, i naši velikodostojnici trebalo da se ponašaju na taj način.  Inače, posle svakog sastanka članovi komisija se oglase zajedničkim, veoma šturim, saopštenjem za javnost.

Mešovita komisija sastaće se tri puta ove godine. Posle novosadskog imaće sastanke u Podgorici i Slavonskoj Požegi gde će razgovarati i o posleratnom Stepinčevom delovanju. Zaključak o njihovom radu trebalo bi da bude objavljen krajem godine, a mnogi istoričari smatraju da ovaj broj susreta nije dovoljan da bi SPC ostvarila ono što joj je namera – da spreči kanonizaciju Alojza Stepinca.

Autor: Jelena Popadić

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Još malo o razgovorima o nadbiskupu Alojziju Stepincu

SPC spremila dokaze da je Stepinac podržavao genocid

Dačić: Žalosno je to što se dešava u HR, zašto EU ćuti

U Osijeku otkriven spomenik Alojziju Stepincu (VIDEO)