Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Разговори о Степинцу у сенци осјечког споменика

Датум објаве: недеља, 12 фебруара, 2017
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+

У Новом Саду ће се у понедељак по трећи пут састати мешовита комисија СПЦ-а и Католичке цркве у Хрватској, која разматра историјску улогу хрватског кардинала током Другог Светског рата

Поглавар НДХ Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац (Фото Википедија)
Поглавар НДХ Анте Павелић и
кардинал Алојзије Степинац
(Фото Википедија)

Три дана после 57. годишњице од смрти Алојза Степинца, кардинала Католичке цркве у Независној држави Хрватској, комисија коју чине представници Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције по трећи пут разматраће његову историјску улогу. Дводневни скуп, који почиње у понедељак, биће одржан у Новом Саду и на њему ће бити речи о Степинчевом односу према Србима на подручју НДХ током Другог светског рата.

Иначе, формирање ове комисије иницирао је папа Фрањо 2014. године, после писма патријарха Иринеја, поводом процеса проглашења кардинала Степинца за свеца. Поглавару Римокатоличке цркве предочено је да Степинац подржавао НДХ, насилно покрштавао вернике и није чинио ништа да спречи усташке злочине. Ватикану се тада обратио и председник Томислав Николић. Папа Фрањо је потом зауставио процес Степинчеве канонизације, за који је Католичка црква у Хрватској сматрала да је већ готова ствар.

Иначе, Хрватска бискупска конференција, одмах након формирања комисије, саопштила је да њен рад неће имати никаквог утицаја на поступак Степинчеве канонизације, пошто је то у надлежности Свете столице.

Ова комисија се прошле године састала два пута. Први пут средином јула у Риму, када је утврђена методологија рада. У октобру, на скупу у Загребу, разматрана је улога Алојза Степинца пре Другог светског рата.

На предстојећем састанку, који ће бити одржан у Владичанском двору,

делегација СПЦ-а, чији су чланови митрополити Порфирије, Амфилохије, Јован Ћулибрк и Иринеј Буловић и Дарко Танасковић, наш некадашњи амбасадор у Ватикану, покушаће да докажу да је Степинац учествовао у стварању НДХ, као и да је био обавештен о систематском прогону, масовним убиствима и покрштавању. Католичку цркву у комисији представљају загребачки надбискуп Јосип Бозанић, бискупи мостарско-дувањски Ратко Перић и пожешки Антун Шкорчевић, а међу члановима њихове делегације су и двојица историчара, Марио Јареб и Јуре Кришто, који се баве искључиво Другим светским ратом.

Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида, каже да је ова установа доставила представницима СПЦ-а документацију о покрштавању Срба на простору НДХ-а, али није желео да открије ко ће од историчара из Србије у Новом Саду сведочити о Степинчевој улози у злочинима над српским становништвом.

– Поштујем одлуку Српске православне цркве да не износи детаље о разговорима током заседања комисије. Ипак, морам да нагласим да сам дубоко разочаран целим овим процесом – изјавио је Мишина за наш лист, не желећи да открије разлоге незадовољства.

Хрватски теолог и новинар Драго Пилсел, који више од 25 година проучава лик и дело Алојза Степинца, нагласио је у разговору за Спутњик да је усташке злочине кардинал углавном гледао ћутке.

„Није тачно да је увек и у свему ћутао, али доминантан назив за његово понашање јесте једно компромисерско понашање. Оно не смета само Србима, то смета Јеврејима и Ромима”, изјавио је Пилсел.

Иначе, медији су објавили да је на претходном састанку комисије у Загребу договорено да ће представницима СПЦ-а бити отворена врата ватиканског архива у којем се чува преписка између Степинца, папе Пија Дванаестог и тадашњег ватиканског државног секретара Тисерана. Отац Бернард Ардуро, председник ватиканског Одбора за историју и координатор рада ове комисије, већ је затражио имена особа које би у име СПЦ проучиле ватиканску архиву.

Како нам је речено у врху СПЦ, став наше цркве је да ће се придржавати договореног на првом састанку ове комисије – да неће износити информације о раду, постигнутим договорима или тачкама спорења.

За разлику од СПЦ-а хрватски бискупи су медије директно и индиректно обавештавали о чему се разговарало на састанцима. Неки кругови у нашој цркви сматрају да би, уколико друга страна настави да крши договор, и наши великодостојници требало да се понашају на тај начин.  Иначе, после сваког састанка чланови комисија се огласе заједничким, веома штурим, саопштењем за јавност.

Мешовита комисија састаће се три пута ове године. После новосадског имаће састанке у Подгорици и Славонској Пожеги где ће разговарати и о послератном Степинчевом деловању. Закључак о њиховом раду требало би да буде објављен крајем године, а многи историчари сматрају да овај број сусрета није довољан да би СПЦ остварила оно што јој је намера – да спречи канонизацију Алојза Степинца.

Аутор: Јелена Попадић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Још мало о разговорима о надбискупу Алојзију Степинцу

СПЦ спремила доказе да је Степинац подржавао геноцид

Дачић: Жалосно је то што се дешава у ХР, зашто ЕУ ћути

У Осијеку откривен споменик Алојзију Степинцу (ВИДЕО)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top