Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Пуцањ у празно: Дјело које је рехабилитовало Дражу

Датум објаве: понедељак, 28 октобра, 2019
Величина слова: A- A+

Овај угледни адвокат и писац указао је и на део књиге „Пуцањ у празно“ у коме Рутам говори о савезниучком бомбардовању српских градова крајем Другог светског рата, који су претрпели више рушења и жртава него од нациста.

Посјетиоци на једној успјешној промоцији која се одржала у мају ове године могли су да се упознају са књигом о дубровачким Србима католицима „Госпар Мато Грацић“ историчара Саше Недељковића и адвоката и писца Предрага Савића, делом „Чуда Светог Мине у Београду“ др Јована Јањића и изузетно вредним репринт издањем „Пуцањ у празно“ (Miss Fire) Џаспера Рутама, књиге која је по многима променила српску историју.

О овим књигама говорили су Предраг Савић, Саша Недељковић, др Јован Јањић и Здравко Елез, а Стана Шехалић, дугогодишњи руководилац у више издавачких кућа и уредник у све три поменуте књиге, дала је овој промоцији посебан тон и шарм истичући у уводном делу како се са оснивачима „Народне просвете“ дружи још од студентских дана. Промоцији је присуствовао и Зоран Милачић, правник из Кучева, унук Рашка Милачића, свештеника који је био у штабу Велимира Пилетића, кога су убили партизани 1945. године.

Представљајући укратко сва три наслова Здравко Елез осврнуо се посебно на књигу Џаспера Рутама из 1946. године у којој је на аутентичан начин представио Равногорски покрет на чијем челу је био Драгољуб Дража Михаиловић.

Рутам је четничим штабовима боравио тачно 372 дана 1943. и 1944. године и као вешт аналитичар и писац успео да сагледа улогу и природу Дражине војске, која је у очима савезника од искрених антифашиста и бораца за слободу свог народа, на крају рата остављена на цедилу и препуштена на милост и немилост фаворизованих партизана и доживела трагичну судбину.

-О овој књизи у Србији се готово ништа није знало до 2004. године када је искоришћена у Скупштини Србије као један од доказа да Равногорски покрет није сарађивао са нацистима а у тада изгласани закон унета одредба о изједначавању права четника и партизана. Рутамово дело било је међу крунским доказима приликом доношења судске пресуде о рехабилитацији Драже Михаиловића 2015. године – истакао је Елез.

Предраг Савић, који је написао предговор на срспком језику за „Пуцањ у празно“ захвалио се Србима из Лондона, који су финансирали издавање ове књиге на енглеском језику, а међу њима посебно је поменуо фудбалера и капитена Кристал Паласа Луку Миливојевића и Жељка Суботића.

-Без њих ова књига не би угледала светлост дана. Осим што су дали паре они су нам и послали примерак овог дела, који је сачувао један од потомака четника, који живи у главном граду Енглеске – истакао је Савић.

Он се укратко осврнуо и на основне тезе Рутама, а посебно ону о неактивности четника током рата.

-Рутам је према четничком покрету био веома критичан, али кад је у питању оптужба о њиховој неактивности ваља подсетити на запажање овог енглеског обавештајца и командоса да је тада сугерисано Французима, Белгијанцима и Норвежанима да се не сукобљавају са Немцима и да им прижају само пасивни отпор. Четници су по њиховом мишљењу требали да ратују и гину, а своје су чували не осврћући се притом на одмазду Немаца и на сваку њихову жртву стрељање сто српских цивила – рекао је Предраг Савић.

Овај угледни адвокат и писац указао је и на део књиге „Пуцањ у празно“ у коме Рутам говори о савезниучком бомбардовању српских градова крајем Другог светског рата, који су претрпели више рушења и жртава него од нациста. И то је према његовој оцени урађено како би се нанела штета српском православном народу, монархији, али и Равногорском покрету, коме су већ тада окренули леђа и приклонили се партизанима.

-Дража Михаиловић, кога из тих дана Рутам описује као забринутог и уморног, био је свестан да његов покрет губи подршку – додао је на крају Савић.

Успешну промоцију закључио је историчар Саша Недељковић, који говорио о настанку књиге „Госпар Мато Грацић“, дела које даје допринос спознаји о деловању покрета дубровачких Срба, посебно између два светска рата. За ову тему, о којој се мало зна, Недељковић је нашао инспирацију у мајци која је рођена у Дубровнику.

-Мато Грацић био је само један од великих и угледних Срба из Дубровника, који су се посветили борби за ослобођење и уједињење. Нажалост, појавом усташке НДХ овај покрет доживео је трагичну судбину, а коначан крах и нестанак из Дубровника везује се и за период владавине комуниста – рекао је Недељковић.

Извор: З. Елез/tamodaleko.co.rs

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top