Пуцањ у празно: Дјело које је рехабилитовало Дражу

Овај угледни адвокат и писац указао је и на део књиге „Пуцањ у празно“ у коме Рутам говори о савезниучком бомбардовању српских градова крајем Другог светског рата, који су претрпели више рушења и жртава него од нациста.

Посјетиоци на једној успјешној промоцији која се одржала у мају ове године могли су да се упознају са књигом о дубровачким Србима католицима „Госпар Мато Грацић“ историчара Саше Недељковића и адвоката и писца Предрага Савића, делом „Чуда Светог Мине у Београду“ др Јована Јањића и изузетно вредним репринт издањем „Пуцањ у празно“ (Miss Fire) Џаспера Рутама, књиге која је по многима променила српску историју.

О овим књигама говорили су Предраг Савић, Саша Недељковић, др Јован Јањић и Здравко Елез, а Стана Шехалић, дугогодишњи руководилац у више издавачких кућа и уредник у све три поменуте књиге, дала је овој промоцији посебан тон и шарм истичући у уводном делу како се са оснивачима „Народне просвете“ дружи још од студентских дана. Промоцији је присуствовао и Зоран Милачић, правник из Кучева, унук Рашка Милачића, свештеника који је био у штабу Велимира Пилетића, кога су убили партизани 1945. године.

Представљајући укратко сва три наслова Здравко Елез осврнуо се посебно на књигу Џаспера Рутама из 1946. године у којој је на аутентичан начин представио Равногорски покрет на чијем челу је био Драгољуб Дража Михаиловић.

Рутам је четничим штабовима боравио тачно 372 дана 1943. и 1944. године и као вешт аналитичар и писац успео да сагледа улогу и природу Дражине војске, која је у очима савезника од искрених антифашиста и бораца за слободу свог народа, на крају рата остављена на цедилу и препуштена на милост и немилост фаворизованих партизана и доживела трагичну судбину.

-О овој књизи у Србији се готово ништа није знало до 2004. године када је искоришћена у Скупштини Србије као један од доказа да Равногорски покрет није сарађивао са нацистима а у тада изгласани закон унета одредба о изједначавању права четника и партизана. Рутамово дело било је међу крунским доказима приликом доношења судске пресуде о рехабилитацији Драже Михаиловића 2015. године – истакао је Елез.

Предраг Савић, који је написао предговор на срспком језику за „Пуцањ у празно“ захвалио се Србима из Лондона, који су финансирали издавање ове књиге на енглеском језику, а међу њима посебно је поменуо фудбалера и капитена Кристал Паласа Луку Миливојевића и Жељка Суботића.

-Без њих ова књига не би угледала светлост дана. Осим што су дали паре они су нам и послали примерак овог дела, који је сачувао један од потомака четника, који живи у главном граду Енглеске – истакао је Савић.

Он се укратко осврнуо и на основне тезе Рутама, а посебно ону о неактивности четника током рата.

-Рутам је према четничком покрету био веома критичан, али кад је у питању оптужба о њиховој неактивности ваља подсетити на запажање овог енглеског обавештајца и командоса да је тада сугерисано Французима, Белгијанцима и Норвежанима да се не сукобљавају са Немцима и да им прижају само пасивни отпор. Четници су по њиховом мишљењу требали да ратују и гину, а своје су чували не осврћући се притом на одмазду Немаца и на сваку њихову жртву стрељање сто српских цивила – рекао је Предраг Савић.

Овај угледни адвокат и писац указао је и на део књиге „Пуцањ у празно“ у коме Рутам говори о савезниучком бомбардовању српских градова крајем Другог светског рата, који су претрпели више рушења и жртава него од нациста. И то је према његовој оцени урађено како би се нанела штета српском православном народу, монархији, али и Равногорском покрету, коме су већ тада окренули леђа и приклонили се партизанима.

-Дража Михаиловић, кога из тих дана Рутам описује као забринутог и уморног, био је свестан да његов покрет губи подршку – додао је на крају Савић.

Успешну промоцију закључио је историчар Саша Недељковић, који говорио о настанку књиге „Госпар Мато Грацић“, дела које даје допринос спознаји о деловању покрета дубровачких Срба, посебно између два светска рата. За ову тему, о којој се мало зна, Недељковић је нашао инспирацију у мајци која је рођена у Дубровнику.

-Мато Грацић био је само један од великих и угледних Срба из Дубровника, који су се посветили борби за ослобођење и уједињење. Нажалост, појавом усташке НДХ овај покрет доживео је трагичну судбину, а коначан крах и нестанак из Дубровника везује се и за период владавине комуниста – рекао је Недељковић.

Извор: З. Елез/tamodaleko.co.rs