На данашњи дан 1994. године, у експлозији минобацачке гранате на пијаци Маркале у Сарајеву, погинуло је 68 људи, а рањено је око 200.
Главни штаб Војске Републике Српске, коју су сарајевски медији одмах оптужили, одбацио је одговорност.
Као посљедица издејствовано је повлачење тешког наоружања око Сарајева, а извјештај који је био прослијеђен у средиште УН наговјештавао је могућност да је трагедија била исценирана.
Некадашњи специјални изасланик УН, Јасуши Акаши, изјавио је 2011. да је још увијек нејасно ко је починио масакр на пијаци Маркале те године. С друге стране, московски историчар Константин Никифоров, који је једно вријеме радио и као писац говора Бориса Јељцина, који је у својој књизи писао о масакрима на Маркалама (други се догодио 28. августа 1995), увјерен је да су у фебруару 1994. године западне службе организовале акцију под називом „Циклон-1“. И тада су крваву акцију извели муслимани, а циљ је био да се створи повод да НАТО нападне српске положаје.
Према судским пресудама Хашког трибунала, за оба случаја је одговорна Војска Републике Српске, али према извјештају независне комисије из 1995. не постоје јасни докази за то ко је одговоран код првог напада, што је потврдио и Акаши, који је касније изјавио да су гранату могли да испале и Срби и муслимани.
Управо то и јесте повод за размишљање да је све исценирно од стране бошњачких снага како би се изазвало НАТО бомбардовање Републике Српске. Посљедица је била да је НАТО оптужио РС и искористио гранатирање као повод за улазак НАТО-а у рат против Срба у БиХ и војној операцији под именом „Операција Намјерна сила“ (Оператион Делиберате Форце).
Све ово је на крају довело до протјеривања српског становништва с територије Книнске Крајине, као и становништва из западних и југозападних дијелова Босне и Херцеговине.
(НН/телеграф.рс)
Извор: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ
Везане вијести:
Докази за Маркале из сарајевског подрума с минобацачима
Маркале организовали Изетбеговић и Церић
Канадски генерал на суђењу Младићу: Граната на Маркале испаљена са положаја Армије БиХ