arrow up

Подијелите вијест:

Промовисана књига “Усташки стожер за Босанску Крајину”

У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је промовисана књига “Усташки стожер за Босанску Крајину: студија Милана Вукмановића и избор из грађе”.

 У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је промовисана књига "Усташки стожер за Босанску Крајину: студија Милана Вукмановића и избор из грађе".
Промоција књиге “Усташки стожер за
Босанску Крајину” Фото: СРНА

Директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић рекао је да ова књига има велику историјску вриједност, јер је заснована на историјској грађи, чињеницама и свједочењима о усташким злочинима из тог времена.

“Књига садржи историјску грађу која је заснована на три извора – записи са суђења 1947. године усташком стожернику Виктору Гутићу и његовим сарадницима у Бањалуци, оптужницу Окружног јавног тужилаштва Бањалука, те пресуду Врховног суда тадашње Народне Републике БиХ”, истакао је Стојнић.

Помоћник директора Архива Републике Српске Верица Стошић рекла је да књига Милана Вукмановића показује како је у то вријеме била организована усташка власт на подручју Бањалуке и Босанске Крајине.

“У то вријеме једноставно није било могуће бити Србин, Јевреј, Ром или човјек који другачије и нормално мисли о животу”, истакла је Стошићева.

Она је подсјетила да је у то вријеме усташка власт у Бањалуци натјерала велики број православаца да пређу у католике, наводећи податак из архивске грађе да је само у Бањалуци 1.213 Срба натјерано да пређе у католике.

Стошићева је говорила и о биографији Милана Вукмановића.

Сарадник у Архиву Републике Српске Боривоје Милошевић рекао је да је усташки стожерник Виктор Гутић у то вријеме био господар живота и смрти на подручју Бањалуке и Босанске Крајине.

“Гутић је, како га је описао један од свједока на суђењу био човјек из таме, који се у таму и вратио”, истакао је Милошевић.

Промоцији књиге присуствовали су представници Архива Републике Српске, историчари, јавни радници из области културе и науке.

Извор: СРНА

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​