Program stambenog zbrinjavanja u Hrvatskoj u funkciji etničkog čišćenja Srba

Više od dve decenije traju problemi bivših nosilaca stanarskog prava, među njima i Srba izbeglih iz hrvatskih gradova kojima je država stanarsko pravo oduzela na osnovi zakonskih odredbi SFRJ, po kojima je nosilac gubio stanarsko pravo ako u stanu nije boravio duže od šest meseci. Ti se propisi, međutim, nisu primenjivali na Hrvate s područja bivše Krajine ili izbeglice hrvatske nacionalnosti iz BiH i sa Kosova i Metohije, s apsurdnim obrazloženjem da su oni svoje domove morali prisilno napustiti dok su Srbi to, činili „dobrovoljno“! 

S obzirom na to da je pravna utemeljenost termina „stanarsko pravo“ nestala devedesetih, njegovi bivši nosioci ostali su u svojevrsnom vakuumu do 2003. godine kada država uspostavlja Program stambenog zbrinjavanja, kojim ih stavlja u socijalnu kategoriju; tako se prvobitni broj nosilaca stanarskog prava sa 35 do 40 hiljada sveo na svega nekoliko hiljada onih koji su podneli zahteve za stambenim zbrinjavanjem.

Od 2003. godine izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske bili su protiv ovog Programa svesni da nije donesen s namerom da se reši problem bivših nosilaca stanarskog prava, nego naprotiv, da se spreči njihov povratak. Hrvatska je tako vešto izigrala Evropsku uniju i uspešno zatvorila Poglavlje 23 Pravosuđe i temeljna ljudska prava a da suštinski nije rešila nijedan problem koji se odnosi na njene državljane srpske nacionalnosti. Hrvatska je jedina država od bivših republika SFRJ koja nije vratila oduzeta stanarska prava.

Izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske od samog početka su ukazivali na ovaj problem i izražavali svoje nezadovoljstvo protiv onih nevladinih organizacija koje su radi svoje lične koristi u tome učestvovale. Hrvatska se oglušila o Rezoluciju 1120 Saveta bezbednosti UN od 14. jula 1997. kojom su bila potvrđena prava svih izbeglih i raseljenih osoba na povratak u njihove domove u kojima su stanovali pre izbeglištva. Zatim nije ispoštovala Bečki sporazum o sukcesiji od 29. juna 2001. kao ni Sarajevsku deklaraciju koja je doneta 31. januara 2005. godine, prema kojima je bila u obavezi da, između ostalog, vrati nasilno oduzeta stanarska prava. Umesto da ispoštuje preuzete obaveze Hrvatska je donela Program stambenog zbrinjavanja koji nije predstavljao supstituciju za oduzeta stanarska prava. Svi zakoni koje je kasnije doneo Hrvatski sabor bili su diskriminatorski u funkciji etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske. Tako je 15. jula 2008. godine usvojen Zakon kojim su stanovi oduzeti prognanim Srbima i darovani drugim osobama, uglavnom izbeglim Hrvatima iz BiH ili učesnicima rata.

Otkupa stanova iz toga Programa više gotovo i nema. Cena kvadratnog metra stana na području „izvan posebne državne skrbi“ gotovo je jednaka komercijalnim cenama i kako da je izbegli plate? Postoje, doduše, i neke tobože olakšavajuće okolnosti, poput vremena provedenog u izbeglištvu, no to je samo bacanje prašine u oči.

Po službenim podacima s početka 2017. godine, bilo je nerešeno još 2.619 zahteva bivših nosilaca stanarskog prava, a iz kategorije obnove objekata trebalo je rešiti još 893 zahteva. Nerešeno je i 326 zahteva stanarskog zbrinjavanja drugih socijalnih kategorija, tako da je ukupno 3.838 nerešenih predmeta u sklopu stambenog zbrinjavanja.

Podaci najbolje govore o tome kakav je tempo izvršavanja obaveza u ustanovi koja nosi naziv Središnji državni ured za stambno zbrinjavanje, i kakav je odnos dosadašnjih vlada prema tom problemu, posebno doda li im se i više od 2.000 objekata izvan područja posebne državne skrbi čiji vlasnici traže i očekuju naknadu za uništenu imovinu. Rešavanje pitanja bivših nosilaca stanarskog prava u najvećem delu sprovodi se kupovinom stambenih jedinica na području i izvan područja posebne državne skrbi te, manjim delom, izgradnjom objekata u sklopu Nacionalnog stambenog programa i Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja.

U delu Nacionalnog programa stambenog zbrinjavanja a vezano uz izgradnju zgrada, npr. u Kninu i Pakracu, bio je prolongiran završetak radova radi stečaja izvođača i tek u oktobru 2017. godine dodeljena su 42 stana u Kninu, dok se krajem januara ove godine očekuje završetak oko 20 stanova u Benkovcu.

Stambeno zbrinjavanje u ovom času čeka nekoliko hiljada Srba, a mnogi slučajevi završavaju na sudu. To za povratnike znači novu agoniju, jer se postupak produžava i traži se nova dokumentacija, a na rešenje se čeka nekoliko godina. Od Srba povratnika ruke je digla i međunarodna zajednica, koja je, pre nego što je Hrvatska ušla u EU, budno pratila kako se odvija postupak vraćanja ljudi i njihove imovine.

Probleme nemaju samo bivši nosioci stanarskog prava nego i retki povratnici u seoskim sredinama gde još uvek nema ni vode ni struje, a da o stanju puteva i ne govorimo.

Na ovogodišnjem Božićnom prijemu koju je priredilo SNV, premijer Hrvatske Andrej Plenković obećao je da će taj problem biti rešen tokom ove godine. Ako to obećanje ne bude ispunjeno sva je prilika da će i ovi krajevi ostati bez povratnika i prepušteni, doslovno, divljim zverima, koje su već sada daleko brojnije i zaštićenije od ljudi – onih koji su tu vekovima živeli.

Izbegli i prognani Srbi još uvek ne gube nadu da će se ispoštovati Bečki sporazum o sukcesiji i da će im biti vraćena oduzeta imovinska i ljudska prava. Očekuju da EU obaveže svoju članicu da ispoštuje preuzete obaveze iz bilateralnih i međunarodnih ugovora, što bi bio preduslov normalizacije odnosa među državama.

Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske

Milojko Budimir

Izvor: Banija online

Vezane vijesti:

Otimačina po zakonu: Hrvatska će ovim potezom od 1. januara …

Ukoliko se nešto bitno ne promjeni u RH Srba neće biti ni za …

Hrvatska: Otimačina od 78.000 prognanih | Jadovno 1941.