Проглашење Степинца за свеца неће омести оцена његове историјске улоге

Јучерашњим саопштењем Света столица је потврдила став који се протеклих месеци често могао чути од хрватских католичких великодостојника: да рад комисије неће утицати на Степинчеву канонизацију и да ће се она бавити само појашњавањем одређених историјских питања. Историчар Александар Раковић, научни сарадник Института за новију историју Србије, међутим, сматра да је такво објашњење контрадикторно.

– Ако је циљ појаснити Степинчеву улогу у Другом светском рату, а она је више пута и не само у југословенској историографији доказана као врло негативна, онда он не може бити канонизован. Такође, нејасно је како ће се чланови комисије, који нису историчари, бавити научном методологијом и да ли ће им бити доступна сва грађа, будући да су архиви Ватикана, који се тичу управо Степинца, још увек недоступни, као и они који се чувају у архиви Загребачке надбискупије – каже Раковић.

У саопштењу Свете столице помиње се само доступна документација, али Раковић свакако није једини историчар који подсећа на значај ватиканске архиве из периода Другог светског рата. Др Милан Кољанин из Института за савремену историју, у свом излагању на скупу о Степинцу, одржаном у Загребу прошле године, истакао је да је недоступност ватиканских извора прворазредни проблем за истраживаче јер без службених извора Римокатоличке цркве не може се у потпуности научно осветлити ни питање историјске улоге надбискупа Степинца ни његовог односа према властима Независне државе Хрватске.

Мешовита комисија основана је после интервенције СПЦ. Патријарх српски Иринеј затражио је од папе Фрање да још једном размотри улогу кардинала Степинца у Другом светском рату, после чега је предложено оснивање мешовите комисије. Иако је и у овом последњем саопштењу истакнуто да њен рад неће утицати на канонизацију, чињеница је да оснивање комисије већ јесте утицало на тај процес. Проглашење Степинца светим, које је стигло до самог краја, недостаје још само папин потпис, одложено је. Како је својевремено за „Политику“ изјавио тадашњи апостолски нунције у Србији, надбискуп Орландо Антонини, очекује се да процес канонизације не буде окончан док комисија не заврши свој рад. То би значило да Степинац неће бити канонизован у наредној години дана.

– Постоји, теоријски, и могућност да Степинчево проглашење светим буде одложено, као што је практично стопиран процес канонизације папе Пија Дванаестог који је био поглавар Католичке цркве у време Другог светског рата – каже Раковић.

И историјска улога папе Пија Дванаестог у Другом светском рату веома се различито вреднује, а мишљења о њему, као и о Степинцу, подједнако су супротстављена. Отац Бернар Ардир, на пример, координатор мешовите комисије о Степинцу и председник Папског већа за историјске науке, у документарном филму „Ватикан и Трећи рајх“ навео је да сматра да папа није могао много да учини како би утицао на смањење прогона Јевреја током Другог светског рата. За разлику од загребачког надбискупа, папа Пије Дванаести нема статус блаженог. Процес његове канонизације отворен је 1965. године. Када га је папа Бенедикт Шеснаести 2009. године приближио статусу светитеља потврдивши му декретом „херојске врлине“ (статус блаженог би био следећи корак), то је изазвало талас неодобравања. Огласили су се тада, између осталих, представници Светског јеврејског конгреса, Центра „Симон Визентал”, Јад Вашема, удружења преживелих Холокауста. Они су поручили да такав потез Свете столице изврће историјске чињенице, додајући кратко: „Не чините то“.

Аутор: Ј. Чалија

Извор: Политика