Preživeli logoraši traže usvajanje rezolucije o osudi genocida u NDH

Udruženje logoraša Jasenovac, SUBNOR i Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata zatražili su od skupštine da ustanovi dan sećanja na srpske žrtve u 20. veku

Tri udruženja koja okupljaju preživele logoraše iz Drugog svetskog rata i neguju sećanje na žrtve i borce protiv fašizma zatražila su od Narodne skupštine Srbije da usvoji predlog rezolucije o genocidu Nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima (1941–1945) i ustanovi dan sećanja na srpske žrtve u 20. veku.

U propratnom pismu navodi se da je uz „vojnički stoicizam i heroizam, stradalništvo jedan od ključnih stubova identiteta srpskog naroda”, zbog čega je, povodom 80 godina od nacističkog bombardovanja Beograda 1941. i proglašenja ustaškog genocida, koji je započet 28. aprila 1941. masovnim masakrom u Gudovcu kod Bjelovara, skupštini upućena molba da usvoji rezoluciju i ispravi nepravdu prema žrtvama.

„Danas je više nego ikada ranije u interesu srpskog naroda da se usvoji ovakav akt, najpre zbog odavanja dužne počasti žrtvama, nažalost sa zakašnjenjem od 80 godina, ali i radi odupiranja revizionističkim optužbama da su Srbi „zločinački i genocidan” narod, što je u potpunoj suprotnosti s istorijskim činjenicama”, navodi se u pismu koje su potpisali Slavko Milanović, predsednik Udruženja logoraša Jasenovac, general-major Vidosav Kovačević, predsednik SUBNOR-a, i Snežana Dragosavljević, predsednica Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata.

U predlogu teksta rezolucije navodi se da je njen cilj da trajno sačuva sećanje na ustaški genocid u NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima, kao i da suočavanje s prošlošću i ograđivanje od zločina doprinosi dobrosusedskim odnosima i mirnom suživotu budućih generacija. U rezoluciji se podseća da je genocid nad decom u NDH bio najdrastičniji izraz planiranog „ustaškog konačnog rešenja”, da su jedino u NDH postojali specijalizovani logori za decu, a samo je u Jasenovcu „na mučki način oduzet život 19.432 dece od ukupno 71.560 ubijene dece u NDH”.

Živi bedem sećanja na te strahote jesu preživela deca logoraši, danas u devetoj deceniji života, od kojih su neki i podnosioci predloga rezolucije. Navodi se i da je „ustaški genocid rezultirao brutalnim ubistvom na stotine hiljada ljudi, pre svega Srba, i na desetine hiljada Jevreja i Roma i drugih manjina, s 84 masovna masakra, 2.643 lokalna zločina, 47 ustaških logora, 84 kraške jame u koje su bacani živi ljudi”. Genocid je vršen varvarski i brutalno, piše u predlogu rezolucije, a primeri bestijalnosti su kasapljenje i stradanje rabina Isaka Danijela Danona i Vukašina Mandrape iz Klepaca. Takođe, sistematski progon i ubijanje Srba, Jevreja i Roma imali su i svoju zakonsku podlogu u „zakonskim odredbama za zaštitu naroda i države”, ističe se u tekstu rezolucije u kojem se ustaška NDH naziva „kraljevstvom bezumlja i mraka”.

Osuđujući svaku vrstu verske i nacionalne netolerancije i nasilja, obavezujući se da ustaška ideologija i Holokaust u NDH uđu u kolektivnu memoriju čovečanstva kao opomena da se takvi zločini ne ponove i otpor pokušajima revitalizacije ustaštva, u rezoluciji se najoštrije osuđuju ustaški zločini i genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, a posebno u logoru smrti Jasenovac. „Osuđuje se svako poricanje ustaškog genocida u NDH i upotreba ustaških simbola i ustaškog pozdrava ’za dom spremni’ i podržava se inicijativa

Koordinacije jevrejskih opština Hrvatske upućena Vladi Republike Hrvatske da se zakonski sankcioniše korišćenje ustaške ikonografije u cilju sprečavanja svih vidova rehabilitacije i promocije neoustaštva”, navodi se u predlogu teksta rezolucije. Takođe, izražava se empatija za preživelu decu logoraše, kao i za njihove porodice i ohrabruje edukacija i dalje unapređenje razumevanja istorijskih činjenica koje su dovele do ustaškog genocida na teritoriji NDH. Rezolucijom se 28. april, kada je 1941. počeo ustaški genocid, proglašava za dan sećanja na srpske žrtve u 20. veku.

„Narodna skupština Republike Srbije poziva sve relevantne međunarodne institucije i zemlje članice UN, kao i organizacije koje se bave proučavanjem, memorijalizacijom i edukacijom o Holokaustu i genocidu, da prihvate ovu rezoluciju i da Holokaust i genocid izvršen od strane ustaške Nezavisne države Hrvatske u Drugom svetskom ratu uključe u svoje programe, kao primer jedne od najsmrtonosnijih ideologija 20. veka”, zaključuje se u predlogu teksta rezolucije.

Izvor: POLITIKA