Предворје Балкана

Словенци често заборављаjу да за своjу независност добрим делом треба да захвале Србима, jугословенству, пa и Гаврилу Принципу

Бечка глумица Тила Дириjе настанила се у Загребу и тамо je током Другог светског рата спасавала српску децу из усташких логора налазећи им усвоjитеље, односно замену за њихове поубиjане родитеље. Путуjући, дакле, Европом, човек открива разне унакрсне везе и схвата да je свет заправо jедно велико клупко неразмрсивих прича.

Ako тo важи за свет, онда свакако у jош већоj мери важи за Балкан. Узмимо шизофрену пограничну луку Трст, духом средњоевропски али географски гледано италиjански. Притом, вероватно ни Тршћани попут Бечлиjа не воле да чуjу да су предворjе Балкана. С породицом сам недалеко од Трста провео летњи одмор у jедном старом сеоском домаћинству надомак Сежане. Уместо летњег музичког фестивала какав je салцбуршки, овде су организовали Шенген фестивал! Словенци и даље прослављаjу своjе припадање Европскоj униjи. Притом често заборављаjу да за своjу независност добрим делом треба да захвале Србима, jугословенству, пa и Гаврилу Принципу.

Пре сто година и њима je припало следовање ратног страдања када се Италиjа окренула против Аустриjе и кад je дошло до крвавог рововског рата око италиjанске реке Исонцо, словеначке Соче. У околини Кобарида многе су куће уређене као мали приватни ратни музеjи. Попут западнофламанских сељака, и овде читав век касниjе ископаваjу jош свакоjаки ратни материjал на њивама.

Један дан смо се упутили до мора, у некадашњи хабзбуршки Трст. Своjом сецесиjском архитектуром и тешким стамбеним блоковима налик касарнама таj град и даље одише аустриjским духом. Трст свесно негуjе носталгичну чежњу за сjаjем прошлих времена. Први споменик на коjи се наилази пo изласку из Главне железничке станице подигнут je у част царице Елизабете. Године 2000. град je организовао изложбу посвећену популарноj Сиси, и тада je са много осећаjа за драматичност положена црвена ружа на стаклени ковчег у коjем je била изложена хаљина коjу je носила када je убиjена. Овог лета на главном шеталишту су били постављени велики панои са фотографиjама догађаjа од 2. jула 1914. Toг дана се читав град сjатио – људи су се пели и на кровове и споменике како би видели искрцавање сандука с посмртним остацима Фрање Фердинанда и Софиjе. Пре него што су сандуци укрцани на воз за Беч, пронети су градом у величанственоj немоj поворци. Ови панои, заправо, причаjу причу о почетку и краjу аустроугарског Трста. После рата припао je, наиме, Италиjи и више никад ниjе имао онаj космополитски изглед и дух, осим можда за Југословене жељне моде и шопинга. Са распадом Југославиjе и том имиџу jе дошао краj. Сад Трстом пре свега шећу љубитељи Џемса Џоjса и кафе „или”. И наравно, тршћански сениори, jер Трст има наjстариjе становништво у Италиjи. Пошто je било говора о унакрсним везама, и овде се може наићи на трагове Кларка и Фроjда. Оваj последњи je ту некад давно као студент проучавао парење jегуља. A Италиjански превод „Месечара” може се видети у свим књижарским излозима.

Петак, 8. август 2014.

По договору седим у кафићу амстердамског анархистичког центра ,,Биненпрет”. Ha овоj инсаjдерскоj сугестиjи могу да захвалим новинару Паулу Офнеру, нашем локалном другару и познаваоцу балканских и других прилика. Име овог центра може се превести као „Притаjено задовољство”, што можда указуjе на анархистичко стање духа, али у сваком случаjу пристаjе и атмосфери коjа овде влада. У Холандиjи je све ушушкано, пa и анархизам. Али, да би се то постигло, и овде су биле потребне жртве. Сетимо се неуспелог утопистичког проjекта „Валден” коjи je пo узору на америчког писца Хенриjа Деjвида Тороа покушао да примени холандски психиjатар и писац Фредерик ван Еден. Проjекат je тихо искрварио, као и свака утопиjа, упркос Ван Еденовоj нади у „крвно сродство” европске духовне елите коjоj je припадао и младобосански револуционар, мистик, космополита и писац Димитриjе Митриновић. Ниjе била реч само о пуким индивидуалним маштариjама о будућности, jер су се Ван Еден, Митриновић и немачки песник Ерих Гуткинд током Првог светског рата сусрели у Потсдаму како би заjеднички формулисали европски манифест. Можемо се придружити размишљањима холандског историчара Хида ван Хенгела и запитати се заjедно с њим:

„Чудесни Митриновићев космополитски живот призива слике оног у шта су други млади Босанци могли да израсту да током Првог светског рата нису помрли у затвору, или били убиjени, повешани или отровани. Да je Гаврило Принцип икад одмакао даље од Босне, ко зна да ли би можда постао писац или политичар?”

Наставиће се

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

Књига се може наручити од издавача: CLIO, Господар Јованова 63, Београд, тел. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: [email protected], саjт: www.clio.rs

Извор: Политика, недjеља 11. октобар 2015., стр. 26

Везане виjести:

Фељтон: Последице jедног пуцња (1)

Фељтон: Последице jедног пуцња (2)

Фељтон: Последице jедног пуцња (3)

Фељтон: Последице jедног пуцња (4)

Фељтон: Последице jедног пуцња (5)

Фељтон: Последице jедног пуцња (6)

Фељтон: Последице jедног пуцња (7)

Фељтон: Последице jедног пуцња (8)

Фељтон: Последице jедног пуцња (9)

Фељтон: Последице jедног пуцња (10)

Фељтон: Последице jедног пуцња (11)

Фељтон: Последице jедног пуцња (13)

Фељтон: Последице jедног пуцња (14)

Фељтон: Последице jедног пуцња (15)

Први свjетски рат – Јадовно 1941.