fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

PREDSTAVNICI UDRUŽENjA NOMOKANON ODALI POŠTU ŽRTVAMA USTAŠKOG LOGORA JADOVNO

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/nomokanon-jadovno3.jpg

I treće godine zaredom,članovi Udruženja „Nomokanon“ u saradnji sa potomcima i poštovaocima žrtava logora Jadovno posetili su Velebitske planine. Na put smo krenuli na najvažniji srpski datum – na Vidovdan u 20 časova ispred hrama Svetog Save. Ukupno četiri autobusa iz Beograda uputili su se u najzapadniji deo Srpske Krajine.

Za one koji nisu upućeni,logor smrti se nalazi na planini Velebitu 22 km severozapadno odGospića na proplanku Čačić Dolac. Duboko u šumi pod vedrim nebom, bilo je jedno od najokrutnijih gubilišta Srba tokom Drugog svetskog rata. U ovom logoru koji se sastoji od 33 jama u 132 dana njegovog postojanja (11. aprila do 21. avgusta 1941. godine) za Srbe i ostale stanovnike tadašnje NDH nije bilo ni suda ni sudskih presuda, dovođeni su sa celog područija svakodnevno, kako bi bili pogubljeni. O brojkama je teško govoriti. I kada se to čini, govori se isključivo na bazi pretpostavki korišćenje, podatke koje se iznose u sačuvanim izvorima, ali nikada do sada nije dostavljen zvaničan spisak ubijenih u ovom logoru. Međutim, treba napomenuti da je za ta 132 krvava dana :

-ubijeno 73 pravoslavna sveštenika; 

-da se ovaj logor sastoji od 33 jame, a najviša je duša uzela Šaranova jama. 
 

Što se žrtava tiče, one variraju od 41 000 do 79 000 ubijenih. Logor je zatvorila italijanska vojska krajem avgusta 1941. godine, kada su uvideli namere ustaškog režima i na koji način su želeli da ostvare etničku čistu državu.

Posle tačno trideset godina od kako je preosvećeni vladika Atanasije Jevtić, pošao iz Srbije, od Kosova do Jadovna da osvešta spomenik ubijenih 73 sveštenoslužitelja Srpske pravoslavne Crkve, jednom prilikom on je rekao: ,,Jadovno je naše Kosovo, Kosovo je naše Jadovno.“Međutim, hrvatska policija očigledno nije znala za to. Pa su odabrali namerno 28. jun misleći da poštovaoci i potomci žrtava neće doći zbog Gazimestana u najzapadniji deo Srpske Krajine, ali tu su se već prevarili. Videvši da je četiri autobusa krenulo iz Beograda (jedan preko Novog Sada) i dva zajedno sa nama iz Banja Luke, pokušali su na sve načine da nas sabotiraju. I u tome su donekle i uspeli.

Čekanjem na granici (pre svega Sremska Rača na srpskoj strani), jasno nam je dato do znanja da nećemo tako lako doći do željenog odredišta. Kada smo prešli granični prelaz, gradovi su se menjali Brčko, Modriča, Doboj, Derventa, Banja Luka… Iz svih tih gradova su naši sunarodnici gonjeni prema strmim planinama Velebita i kamenoj pustinji ostrva Pag.

Kada smo stigli do Bihaća i graničnog prelaza Bosne i Hercegovine i Hrvatske, novi problemi. Hrvatska država koja je dan nakon toga trebalo da uđe u Evropsku uniju, najmoderniju tvorevinu današnjice, a koja na papiru ističe liberalizam, jednakost i pomirenju, pokazala je još jednom svoje pravo lice. Verovatno da smo krenuli na more, dobili bismo i flajer ,,Welcome to Croatia’’ ili ,,Letujmo u Hrvatskoj“ uz kiseli osmeh graničnih policajaca, a sve zarad ostavljanja stotina i stotina evra u njihovu državnu kasu. Ovako je krenula rigorozna procedura, koja je bez žurbe oduzimala dragoceno vreme. Oko 11 časova bili smo kod Plitvičkih jezera, a tada je već trebalo da počne sama komemoracija na Velebitu. Inače od Plitvičkih jezera do Velebita treba oko 60km! Da to nije dovoljno oduzimanje vremena, pokazala nam je još jednom policija naših ,,prijateljskih susjeda“. Pri ulasku i izlasku u Gospić, čak tri puta nas je zaustavljala njihova saobraćajna policija i tako nam oduzimala vreme.

Odmah po dolasku do spomenika, predsednik udruženja Jadovno g. Dušan Bastašić tražio je da se odloži početak služenja parastosa, jer najveći broj učesnika iz Srbije i Republike Srpske još nije stigao. Uz hladno izrečene primedbe da su verovatno kasno krenuli, na kratko je odložen početak. Ali pošto je bivšeg predsednika Hrvatske Mesića nezgodno držati da čeka, ,,moralo“ se početi. Služen je parastos, a autobusi još nisu stigli. Pre polaganja samog venca stigli su Banjalučani, iako je opet pokušano da se odloži polaganje venaca dok ne stignu autobusi iz Beograda i Novog Sada, opet nisu imali sluha ni razumevanja za to. A da Hrvatska možda i jeste spremna za Evropsku uniju pokazalo se i na klupi zvaničnika. Naime, dok se obraćao predsednik već pomenutog udruženja nakon trećeg minuta krenuli su komešanje i gestikuliranje. Cenzura, zbrzavanje i služenje dželatima jako je dobra formula za uspešno članstvo u EU.

Poslednji govornik na skupu je bio bivši predsednik Hrvatske i tek su se tada začuli autobusi iz Srbije. Kreatori dobro pripremljene i koordinisane akcije sigurno su bili zadovoljni izvršenim planom. Ali ipak, otac Nikola je odlučio da ponovo služi parastos. Ali opet nije viđeno jedinstvo, jer su Banjalučani morali da krenu ka Karlobagu, a kasnije i na Pag, jer je kapetan broda rekao da neće ploviti po mraku i požurivao ih je na sve načine.

A nakon parastosa saopšteno nam je da neće biti kao prošle godine postavljanje krsta na Velebitu i šetanja od 7km u jednom smeru. Naime, nije nam bila obezbeđena niti policijska niti sanitarna pratnja. I jedino u tom trenutku smo mogli da se pokupimo i krenemo natrag. Zapalili smo sveću, prisustvovali parastosu i krenuli natrag ka Beogradu.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/nomokanon-jadovno2.jpg
Predstavnici udruženja Nomkanon kod spomenika u blizini Šaranove jame
 

Kreatori ovog događaja vide svoju pobedu u dobro osmišljenom planu, ali ja se ne bih složio sa time! Put oko 60 časova, i preko 800 pređenih kilometara, da bi odali počast jadovničkim mučenicima je naša pobeda, a ne naše poniženje! Pokazali smo ovim činom, da nikada nećemo zaboraviti nedužne ljude, decu, trudnice, žene koji su stradali jer se nisu uklopili u sistem etničke čiste Hrvatske. Ovim činom smo isto pokazali da se pravda i ljubav ne meri u potrošenom vremenu ili pređenim kilometrima,nego u istrajnosti, poštovanju i veri.

Ovom prilikom bih se u ime Udruženja „NOMOKANON“ zahvalio Udruženju „JADOVNO“, a pre svega g. Miloradu Miloševiću i predsedniku g. Dušanu Bastašiću na uzajamnom poštovanju i saradnji koja ova dva udruženja gaje.

Za informativnu službu 

Udruženja „Nomokanon“ 

Marko R. Minić

 

Vezane vijesti:

Kako je 2013. obeležen Dan sećanja na Jadovno ili: Izlazak Izabranog naroda iz Egipta

SRPSKA UZ JADOVNO

Na Jadovnu, dan po Vidovdanu

VEĆERNjE NOVOSTI: Položeni venci nevinim žrtvama Jadovna

Služen parastos za Jadovničke žrtve (VIDEO)

Zločin u Jadovnu ne smije biti zaboravljen

Dođite na Jadovno 29. juna 2013.

 

 

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: