Prebilovci oživljeni rečju i slikom – I ISPOD SIVE DRUGE BOJE ŽIVE

Na ovogodišnjem, 67. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, 25. oktobra 2024, u sali „Ivo Andrić“ u 14.00 sati, predstavljeno je jedno od najnovijih izdanja ugledne izdavačke kuće „Prometej“  iz Novog Sada i saizdavača Zavičajnog udruženja „Ognjište“  iz Prebilovaca.

Knjigu pod simboličnim naslovom „I ispod sive druge boje žive“, priredio je novinar i publicista Aco Dragićević uvrstivši pod njene korice probrane tekstove  više od 50 dugogodišnjih saradnika koji su svoje priloge tokom dve decenije objavljivali na portalu „Prebilovci selo na internetu“.

– Kako već dolikuje mestu i prilici moram navesti izreku našeg jedinog nobelovca: „Zavičaju smo, vazda, dužni“ – napomenuo je Mladen Bulut i dodao da se ovo delo može smatrati i svojevrsnom monografijom i još neispisanom hronikom sela, ali i da se ono, kao deo nacionalnog kulturno-istorijskog i naučnog nasleđa i, kao nezaobilazan izvor podataka za izučavanje materijalne i duhovne kulture ovog krševitog hercegovačkog kraja, nesporno  može svrstati u zavičajnu književnost. Kao i da po tome što služi negovanju i obnavljanju običaja i tradicionalnih vrednosti spada i u red onih namenjenih očuvanju kulture sjećanja i, istovremeno, potiranju nekulture zaborava.

Međutim, on sagledava i dodatnu vrednost izdanja – kojim se tek delimično namiruje okasneli generacijski dug – u neporecivom svedočanstvu  prebilovačke tragedije smatrajući ga ne samo  pomenikom i spomenarom nego i molitvenikom za njegov opstanak.

– U osam poglavlja knjige, rasprostrtih na 502 stranice, potkrepljenih sa više od 250 fotografija (od kojih su neke prava retkost), čitaoci se upoznaju sa istorijom sela Prebilovci, poreklom porodica u njemu, etimologijom i toponimima, leksikom, narodnim predanjima, kulturno-istorijskim spomenicima u njegovom okružju, stradanjem stanovnika u poslednja dva rata, povratku prognanih i postepenim oživljavanjem naselja.

Ono što je čini posebnom jeste prvi put objavljen spisak 172 preživela žitelja koji su, mada neki već u poodmaklim godinama, obnavljali život u ovom najstradalnijem selu. Zbornik pokazuje da Prebilovci treba da stoje uz svaki pomen Jasenovca i Jadovna, jer istorija ovog malog hercegovačkog sela i njegove bar 822 nevine žrtve, među kojima je 284 dece, zatiranjem 52 porodice i 36 zauvek ugašenih ognjišta moraju biti poznate i poštovane. Na to upućuje i činjenica da su žrtve iz Prebilovaca našle mesto i na freskama Hrama Svetog Save u Beogradu i da su pribrojane u red svetih srpskih novomučenika SPC – navela je u svom obraćanju recenzent dr Ana Mumović sa Instituta za srpsku kulturu iz Prištine u Leposaviću.

Govoreći o knjizi recenzent dr Sena Mihailović Milošević (takođe sa Instituta u Leposaviću) istakla je da je naročito značajan priređeni izbor književnih ostvarenja,  čije je osnovno vezivno tkivo motivsko – hercegovačko selo Prebilovci, kao i prikaz tekstova objavljenih u štampi, označivši ih kao najprijemčiviji način za širenje saznanja i istine o nastaloj,  a (pre)dugo prikrivanoj  tragediji u najširoj javnosti.

– Moj susret sa Prebilovcima dogodio se upravo preko literature – Andrićeve pripovetke Robinja i pesme Stevana Raičkovića Umjesto kamena za spomen crkvu u Prebilovcima – navela je ona pominjući i druge zastupljene pesnike i pisce u ovoj jedinstvenoj antologiji posvećenoj Prebilovcima: Dragana Hamovića, Sanju Dragićević Babić i Ivanu Spahić – koji su na skupu izrekli odlomke iz svog stvaralaštva – Budimira Dubaka, Blagoja Bakovića, Đorđa Sladoja, Todora Terzića, Jelene Kovačević i Rajka Petrova Noga, koji je čuvenu pesmu Molitva prvi put izgovorio u Prebilovcima 1991. A ta duhovna vertikala o neuništivosti i zametanju novog, trajnog života nadahnulo je i nadahnjuje nove autore da ispišu nove redove dostojne epske proze i pevanja poput Mirka Vukovića, pisca romana Šipak iz Prebilovaca, poeme  Ranka Pavlovića i drugih.

Savo Štrbac, predsednik  Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“,je ukazao da posao na popisivanju srpskih žrtava stradalih u ratnim sukobima tokom 20 veka ni izdaleka nije priveden kraju.

– To je obaveza koju nikako ne smemo zanemariti uprkos svim nedaćama, rasejavanju i rasrbljivanju. Mi živi mrtvima, nažalost, ne možemo pomoći. Mrtvi, međutim, mogu pomoći nama  živima pod uslovom da ih `slušamo`. A moći ćemo ih `čuti` samo ako zapamtimo i zabeležimo imena i stradanja njihova kao i imena krvnika njihovih. Učinimo to dok je još vremena. Na to nas neprestano Jasenovac – ali i Prebilovci – opominju.

Aleksandar Tanurdžić, u ime Zorana Kolundžije, sprečenog da prisustvuje skupu, pozvavši se na večni plamen u zaštitnom znaku ovdašnje prestižne izdavačke kuće, ohrabrujuće je izjavio da će „Prometej“ i nadalje veliku pažnju posvećivati autorima i delima koja neguju kulturu sećanja.

Na samom kraju, zahvaljujući učesnicima i govornicima, autor i urednik Aco Dragićević je otkrio da će knjiga imati produženu plemenitu misiju jer je sav prihod od njene prodaje namenjen podizanju spomen-parka zasadom – za svaku postradalu porodicu – 52 dugovečna stabala maslina kraj prebilovačkog Doma „Sveti kralj Milutin“.

Izvor: SLOBODNA HERCEGOVINA – M. A. B.

Vezane vijesti:

Mladen A. Bulut: Nad knjigom zavičajnom – ISPOD SIVE DRUGE BOJE ŽIVE