arrow up

Подијелите вијест:

Правда за Србе убијене на Казанима није задовољена

На годишњицу убиства Мушана Топаловића Цаце, под чијом су командом почињени злочини над Србима у Казанима код Сарајева, представници Српског културног и просвјетног друштва Просвјета из овог града, али и потпредсједник Федерације Милан Дунић обишли су ово српско стратиште.

Казани (фото:dw.com)
Казани (фото:dw.com)

Злочин на Казанима још је страшнији, јер правда никада није задовољена, а једини оптужени за ратни злочин Самир Бејтић, након пресуде од 14 и по година пред Кантоналним судом у Сарајеву у два наврата ослобађан је одговорности.

Мушан Топаловић Цацо, којем су намјеравали приписати све злочине, након рата из гробнице са НН ознакама пренесен је на шехидско гробље Ковачи и сахрањен надомак Алије Изетбеговића у присуству десетина хиљада Сарајлија. Никада нису сахрањени бројни Срби страдали на Казанима. Само 29 их је ексхумирано.

Казани никада нису до краја ексхумирани, јер су убијени цивили бацани у јаме, посипани кречом, те постоји неколико слојева који никада нису ископани.

Институт за нестале БиХ затражио је прије више од двије године да се јама Казани поново ексхумира. Тужилаштву је достављена и додатна документација, али нема образложења зашто се јама не откопава и поред навода починилаца злодјела током судских поступака да су Казани прогутали још српских живота.

Пројекату, чији би исход могао бити да су Казани једини симбол страдања Срба у Сарајеву осим Удружењe за друштвена истраживања и комуникацијe придружује се и сарајевски огранак СКиПД Просвјета.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

 

Везане вијести:

Сарајевска најпознатија јавна тајна: Цацо, Казани и злочини …

САРАЈЕВО ДА СЕ СУОЧИ СА ЗЛОЧИНОМ НА KАЗАНИМА …

Подаци о страдалима говоре да се радило о грађанском рату …

Представљена књига „Ратни злочин на Казанима – Пресуде“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​