Poznate ličnosti za Srbin.info: Da li je moguće srpstvo bez sećanja na zločine učinjene nad Srbima

Svečana sala Kolarčevog univerziteta je bila mala da primi sve zainteresovane za svečanu akademiju povodom izlaska iz štampe prvog celovitog, necenzurisanog izdanja čuvene knjige akademika Viktora Novaka, Magnum crimen. Redakcija Srbin.info je tim povodom iskoristila priliku da od poznatih javnih ličnosti, koji su bili gosti ove svečene akademije, dobije mišljenje na pitanje: Da li je moguće biti Srbin u 21. vek bez sećanja na zločine koje su nad srpskim narodom učinjeni u 20. veku?

Evo, koje smo odogovore dobili, na to pitanje:

Dragoslav Bokan – srpski režiser, književnik, kolumnista i publicista

Najvažnije od svega kome postaviti to pitanje. Smanjuje se broj onih kojima se može postaviti to pitanje, a da oni na to pitanje imaju onaj pravi srpski odgovor, onakav kakav bi imali Srbi pre 100, 300 ili 500 godina.

Naša najgora promena jeste u zaboravu. Ta obična reč u sebi krije one strašne tajne odrođavanja, raspravoslavljanja, bezbožništva, i odustajanja od ideje otadžbine. Zaborav je put u propast i priča o zaboravu je u stvari priča o Jugoslaviji i Evropi i o svim drugim zajednicama, osim srpske otadžbine, jedine zajednice koja nas očuvala i ipak nekako dokotrljala do 21 veka.

Da li ćemo uspeti da se dokotrljamo i dalje i da li  će to kotrljanje u sebi imate u sebi još nešto od one veličanstvenosti, koje su imali ranije vekovi srpske istorije, pre svega zavisi od toga da li ćemo uspeti da pobedimo zaborav. Ako to uspemo, onda ćemo uspeti da vaskrsnemo  i to još živi da vaskrsnemo u telu nacije i u obliku naše otadžbine, a ako ne budemo pobedili zaborav onda ćemo nestati kao da nas nikada nije ni bilo  i jer nismo ni zaslužili da postojimo duže nego kroz trajanje ovih poslednjih generacija.

Marko Bulat – srpski zabavni i narodni kompozitor, tekstopisac i pevač

Kao što je hrišćanstvo utemeljeno na mučenicima, tako nema ni srpstva bez sećanja na žrtve koje položio srpski narod kroz vekovno stradanja samo zbog svog imena i zato što je pravoslavan.

Kada je u pitanju ovo naše stradanje nije samo problem u individualnom ili kolektivnom sećanju, već je veći problem u državnom sećanju jer ipak naše državne institucije tome ne pridaju onu pažnju koje bi trebalo da posvećuju baš zato da ne bi izgubili naš identitet, i ne daj Bože, da nam se ne bi ponovio isti pogrom kojeg smo doživeli kao narod više puta u prošlome veku.

Aca Seltik – rok i pop pevač i muzičar

Nije to samo pitanje osećaja srpstva. Po mom dubokom uverenju, to je osećaj koji nas sprečava da se zločin ponovi.

Problem je, dakle, duboko ljudski. To je pitanje plemenitosti i humanosti, odnosno to je civilizacijski problem jer nema civilizacije bez sećanja na zločin koji je počinjen nad nekim narodom.

Dr Andrej Fajgelj – srpski filolog, univerzitetski profesor i kulturni radnik

Baš razmišljam – naglašeno je više puta da Viktor Novak da je on tokom života rođenjem bio katolik i Hrvat, da je tokom života postao integralni Jugosloven i mason, i po raznim drugim stvarima van srpskog tradicionalnog shvatanja većinskog identiteta.

Međutim, ona je svesrdno radio u našem interesu tako da se mi identitarci srpski kada se okupimo izdajemo njegovu knjigu. Iz te strane razmišljam da vitalnost našeg identiteta bio što su mnogi ljudi hteli da ga prihvate iako nisu bili rođenjem Srbi – recimo: Pavle Jurišić Šturm, Ivo Andrić i dr.

Pa i ja, kao Andrej Fajgelj, kao Viktor Novak, ne moram da budem Srbin, ali hoću da budem Srbin. Eto jednog vrlo konkretnog odgovora zašto je potrebno biti Srbin u 21. veku.

Dragan Davidović – srpski preduzetnik i mecena iz Južnoafričke republike 

Nije moguće biti ni Srbin, ni Hrvat bez sećanja nad zločinima koji su učinjeni nad srpskim narodom u 20. veku.

Zato je ova knjiga, Magnum krimen, možda pre za Hrvate nego za Srbe.

Isto je tako bitno, kada u pitanju zaborav, da se srpska država, makar za Dan državnosti sete nas Srba u rasejanju,  jer jako boli, što smo za Srbiju sve više stranci, a ne njena deca u resajanju.

Savo Štrbac – predsednik Informaciono-dokumentacionoga centra „Veritas“

U pravom smislu biti Srbin, a nemati sećanje o stradanju svog naroda mislim da je nemoguće. Ako neko Srbin a nema to sećanje, kako ga bilo ko može doživeti kao Srbin.

Ja lično ne pamtim Drugi svetski rat, ali pamtim rat devedesetih prošloga veka. Ne samo da ga pamtim  nego se i meni desi i na desetine hiljada ispovesti sam srpskih čuo i zapisao, pa onda znam kolike su razmere te naše tragedije.

Ušli smo u 21 vek, ali ono što se dešava u Hrvatskoj, ostacima srpskog naroda, isto je ono što se dešavalo Srbima od 1941 do 1945 i od 1991 – do 1995g. Zanate, da je malo pameti kod tih Hrvata, sada kada su dostigli željeni procenat Srba u svojoj državi (oko 3%), umesto da drže kao kap na dlanu, i time se kite pred svetom da su multietnička i multikulturalna država, oni nas uništavaju i dalje.

Ratko Dmitrović – glavni odgovorni urednik Večernjih novosti

Nije moguće biti Srbin bez sećanja, kulture sećanja, bez kulta sećanja; i to je ono što je obaveza nas, uslovno rečeno, starijih.

Mi moramo da naše tekstove, knjige dajemo mladima, upućujemo na izvore i literaturu, na ljude koji će im govoriti o onome što se tiče njihovih predaka, njihove istorije. Jer ako ne znamo otkud dolazimo, onda ne znamo ni kuda idemo.

Mi, Srbi, smo narod koji najlakše zaboravlja svoje stradanje i gotovo da uživamo da stvaramo svoj kultove poraza, poput Kosovskog boja, koji prema novootkrivenim izvorima iz turskih arhiva uopšte nismo izgubili, no to je posebna priča.

Zato, ne da treba, nego moramo, da ljude koji dolaze, generacije mlađe od nas, upućujemo u nešto što se zove istorija, a naša istorija je nažalost uglavnom krvava. A to što je krvava ne znači da ne mora biti objašnjenja i ne bude prezentovana.

Dr Dejan Mirović — srpski ekonomista, univerzitetski profesor i političar

Pravi Srbin mora da se seća zločina koji su vršeni nad srpskim narodom u 20 veku, da nam se ne bi desila opet Jugoslavija, jer Jugoslavija omogućila taj kontekst u kojem su se desili ti zločini nad Srbima.

U tom smislu ja vidim i ovo veče posvećeno trećem izdanju knjige Magnum krimen, kao podsećanje za naredne generacije da se Srbima ne desio nekakva Treća i Četvrta Jugoslavija.

A što se tiče toga, kako je biti Srbin, i da li treba biti ponosan na srpstvo u 21 veku, hteo bi da dodam da treba jer mi Srbi samo preko srpstva imamo genetsku u versku zajednicu sa Rusima, a to je nešto sa čim se skoro nijedan narod u svetu ne može pohvaliti u današnjim danima. Nažalost, sadašnja srpska elita toga nije svesna ili do toga joj nije stalo.

Boško Obradović – predsednik Srpskog pokreta Dveri

Pre svega postojati u 21 veku, a ne biti Srbin i ne sačuvati nacionalni identitet je potpuno besmisleno. To je međutim nemoguće bez kulture sećanja i prevencije genocida, odnosno istine o srpskom stradanju, posebno u 20. vekom kada smo preživeli trostruki genocid.

Ako to zaboravimo onda stvarno i zaslužujemo da nestanemo kao narod. No, ako negujemo kulturu sećanja, ako pamtimo naše stradalnike, paćenike i novomučenike onda ima nade za budućnost ovoga naroda, jer ti mučenici pred Bogom zaslužiti bolju budućnost za naš narod.

Branimir Nešić – srpski političar, osnivač i  urednik izdavačke kuće Catena mundi

Ne samo u 21. vek nego u bilo kom veku nije moguće ne samo biti Srbin već je nemoguće biti čovek bez saosećanja i sećanja o svim Srbima nastradalim i drugim neHrvatima u NDH.

Izvor: SRBIN.INFO

Vezane vijesti:

PREDSTAVLjENO ĆIRILIČNO IZDANjE „MAGNUM KRIMENA“

Vladimir Dimitrijević: Poziv svima na promociju Magnum crimena!

Jasenovac – Jadovno 1941.