Познате личности за Србин.инфо: Да ли је могуће српство без сећања на злочине учињене над Србима

Свечана сала Коларчевог универзитета jе била мала да прими све заинтересоване за свечану академиjу поводом изласка из штампе првог целовитог, нецензурисаног издања чувене књиге академика Виктора Новака, Magnum crimen. Редакциjа Србин.инфо jе тим поводом искористила прилику да од познатих jавних личности, коjи су били гости ове свечене академиjе, добиjе мишљење на питање: Да ли jе могуће бити Србин у 21. век без сећања на злочине коjе су над српским народом учињени у 20. веку?

Ево, коjе смо одоговоре добили, на то питање:

Драгослав Бокан – српски режисер, књижевник, колумниста и публициста

Наjважниjе од свега коме поставити то питање. Смањуjе се броj оних коjима се може поставити то питање, а да они на то питање имаjу онаj прави српски одговор, онакав какав би имали Срби пре 100, 300 или 500 година.

Наша наjгора промена jесте у забораву. Та обична реч у себи криjе оне страшне таjне одрођавања, расправослављања, безбожништва, и одустаjања од идеjе отаџбине. Заборав jе пут у пропаст и прича о забораву jе у ствари прича о Југославиjи и Европи и о свим другим заjедницама, осим српске отаџбине, jедине заjеднице коjа нас очувала и ипак некако докотрљала до 21 века.

Да ли ћемо успети да се докотрљамо и даље и да ли  ће то котрљање у себи имате у себи jош нешто од оне величанствености, коjе су имали раниjе векови српске историjе, пре свега зависи од тога да ли ћемо успети да победимо заборав. Ако то успемо, онда ћемо успети да васкрснемо  и то jош живи да васкрснемо у телу нациjе и у облику наше отаџбине, а ако не будемо победили заборав онда ћемо нестати као да нас никада ниjе ни било  и jер нисмо ни заслужили да постоjимо дуже него кроз траjање ових последњих генерациjа.

Марко Булат – српски забавни и народни композитор, текстописац и певач

Као што jе хришћанство утемељено на мученицима, тако нема ни српства без сећања на жртве коjе положио српски народ кроз вековно страдања само због свог имена и зато што jе православан.

Када jе у питању ово наше страдање ниjе само проблем у индивидуалном или колективном сећању, већ jе већи проблем у државном сећању jер ипак наше државне институциjе томе не придаjу ону пажњу коjе би требало да посвећуjу баш зато да не би изгубили наш идентитет, и не даj Боже, да нам се не би поновио исти погром коjег смо доживели као народ више пута у прошломе веку.

Аца Селтик – рок и поп певач и музичар

Ниjе то само питање осећаjа српства. По мом дубоком уверењу, то jе осећаj коjи нас спречава да се злочин понови.

Проблем jе, дакле, дубоко људски. То jе питање племенитости и хуманости, односно то jе цивилизациjски проблем jер нема цивилизациjе без сећања на злочин коjи jе почињен над неким народом.

Др Андреj Фаjгељ – српски филолог, универзитетски професор и културни радник

Баш размишљам – наглашено jе више пута да Виктор Новак да jе он током живота рођењем био католик и Хрват, да jе током живота постао интегрални Југословен и масон, и по разним другим стварима ван српског традиционалног схватања већинског идентитета.

Међутим, она jе свесрдно радио у нашем интересу тако да се ми идентитарци српски када се окупимо издаjемо његову књигу. Из те стране размишљам да виталност нашег идентитета био што су многи људи хтели да га прихвате иако нису били рођењем Срби – рецимо: Павле Јуришић Штурм, Иво Андрић и др.

Па и jа, као Андреj Фаjгељ, као Виктор Новак, не морам да будем Србин, али хоћу да будем Србин. Ето jедног врло конкретног одговора зашто jе потребно бити Србин у 21. веку.

Драган Давидовић – српски предузетник и мецена из Јужноафричке републике 

Ниjе могуће бити ни Србин, ни Хрват без сећања над злочинима коjи су учињени над српским народом у 20. веку.

Зато jе ова књига, Магнум кримен, можда пре за Хрвате него за Србе.

Исто jе тако битно, када у питању заборав, да се српска држава, макар за Дан државности сете нас Срба у расеjању,  jер jако боли, што смо за Србиjу све више странци, а не њена деца у ресаjању.

Саво Штрбац – председник Информационо-документационога центра „Веритас“

У правом смислу бити Србин, а немати сећање о страдању свог народа мислим да jе немогуће. Ако неко Србин а нема то сећање, како га било ко може доживети као Србин.

Ја лично не памтим Други светски рат, али памтим рат деведесетих прошлога века. Не само да га памтим  него се и мени деси и на десетине хиљада исповести сам српских чуо и записао, па онда знам колике су размере те наше трагедиjе.

Ушли смо у 21 век, али оно што се дешава у Хрватскоj, остацима српског народа, исто jе оно што се дешавало Србима од 1941 до 1945 и од 1991 – до 1995г. Занате, да jе мало памети код тих Хрвата, сада када су достигли жељени проценат Срба у своjоj држави (око 3%), уместо да држе као кап на длану, и тиме се ките пред светом да су мултиетничка и мултикултурална држава, они нас уништаваjу и даље.

Ратко Дмитровић – главни одговорни уредник Вечерњих новости

Ниjе могуће бити Србин без сећања, културе сећања, без култа сећања; и то jе оно што jе обавеза нас, условно речено, стариjих.

Ми морамо да наше текстове, књиге даjемо младима, упућуjемо на изворе и литературу, на људе коjи ће им говорити о ономе што се тиче њихових предака, њихове историjе. Јер ако не знамо откуд долазимо, онда не знамо ни куда идемо.

Ми, Срби, смо народ коjи наjлакше заборавља своjе страдање и готово да уживамо да стварамо своj култове пораза, попут Косовског боjа, коjи према новооткривеним изворима из турских архива уопште нисмо изгубили, но то jе посебна прича.

Зато, не да треба, него морамо, да људе коjи долазе, генерациjе млађе од нас, упућуjемо у нешто што се зове историjа, а наша историjа jе нажалост углавном крвава. А то што jе крвава не значи да не мора бити обjашњења и не буде презентована.

Др Деjан Мировић — српски економиста, универзитетски професор и политичар

Прави Србин мора да се сећа злочина коjи су вршени над српским народом у 20 веку, да нам се не би десила опет Југославиjа, jер Југославиjа омогућила таj контекст у коjем су се десили ти злочини над Србима.

У том смислу jа видим и ово вече посвећено трећем издању књиге Магнум кримен, као подсећање за наредне генерациjе да се Србима не десио некаква Трећа и Четврта Југославиjа.

А што се тиче тога, како jе бити Србин, и да ли треба бити поносан на српство у 21 веку, хтео би да додам да треба jер ми Срби само преко српства имамо генетску у верску заjедницу са Русима, а то jе нешто са чим се скоро ниjедан народ у свету не може похвалити у данашњим данима. Нажалост, садашња српска елита тога ниjе свесна или до тога jоj ниjе стало.

Бошко Обрадовић – председник Српског покрета Двери

Пре свега постоjати у 21 веку, а не бити Србин и не сачувати национални идентитет jе потпуно бесмислено. То jе међутим немогуће без културе сећања и превенциjе геноцида, односно истине о српском страдању, посебно у 20. веком када смо преживели троструки геноцид.

Ако то заборавимо онда стварно и заслужуjемо да нестанемо као народ. Но, ако негуjемо културу сећања, ако памтимо наше страдалнике, паћенике и новомученике онда има наде за будућност овога народа, jер ти мученици пред Богом заслужити бољу будућност за наш народ.

Бранимир Нешић – српски политичар, оснивач и  уредник издавачке куће Catena mundi

Не само у 21. век него у било ком веку ниjе могуће не само бити Србин већ jе немогуће бити човек без саосећања и сећања о свим Србима настрадалим и другим неХрватима у НДХ.

Извор: СРБИН.ИНФО

Везане виjести:

ПРЕДСТАВЉЕНО ЋИРИЛИЧНО ИЗДАЊЕ „МАГНУМ КРИМЕНА“

Владимир Димитриjевић: Позив свима на промоциjу Magnum crimena!

Јасеновац – Јадовно 1941.