ПОЗАДИНА: Директору српског Музеја геноцида требало је „измаћи“ фотељу пре него што је у њу засео

Човеку који цени да је „наша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичка“ и који зна да број жртава овог НДХ стратишта износи између 122.000 и 130.000 људи, фотељу директора српског Музеја геноцида требало је „измаћи“ пре него што је имао прилику да је притисне позадином.

Пише: Драган Вујичић

Штета би била минимална: мало би се Дејан Ристић угрувао, али не треба сумњати да би, као и досад, „поскочио“ на ноге и да би брзо нашао где опет да заседне.

Овако, и у наредном периоду очекују нас вербално злостављање из Музеја на тргу Николе Пашића о „стандардима данашње музеологије“ који прате „доминантне принципе европске меморијалистике“ у циљу непристрасног утврђивања свеприхватљиве историјске истине. Олакшавајућа околност за новог директора старог музеја биће чињеница да ни бившег директора Ђурића Мишину нико није „дирао“ пуних осам година, иако је заговарао исте тезе о „математичком“ броју жртава Јасеновца.

А неки „бивши Срби“ су протекле недеље „пали“ и у Подгоричкој скупштини. Гласањем за усвајање декларације о геноциду у Сребреници, Србима су хтели „само да покажу“ како „на прави начин треба да се чека одлука о приступању у европској чекаоници за Западни Балкан“.

Ако неком још треба пепела на ову срамоту, може по избору додати вербалног целофана, какву стилску „машницу“, а одговарао би и бриселски ускршњи зека и „Кока-Колин“ Деда Мраз за срећнија нова лета.

Гидеон Грајф, водећи истраживач зла геноцида на планети могао би да неким српским „позадинама“ упропасти фотеље у музејима, а неке „позадине“ у Подгорици, дефинитивно више никад неће засести у скупштинске клупе.

И у Београду и у Подгорици, њима је боље да сами (од)устану и оду, него да се „јуримо“.

Извор: НОВОСТИ