Povodom 80 godina od stradanja srpskih logoraša u norveškim logorima u Norveškoj produkciji počelo snimanje filma (video)

U prošlosti je bilo pokušaja da se ove činjenice prikriju, i da se upotrebe u političke svrhe, tako je i krenula ideja da se ekranizuje priča o srpskom stradalaštvu u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata

Tokom Drugog svetskog rata, 4.060 zatvorenika je poslato iz bivše Jugoslavije u Norveška kao robovski radnici. Njih 2398 je izgubilo život. Većina je umrla u pet logora na severu Norveške. Jedan od njih je bio u Karasjoku. U ovom logoru je više od 70% zatvorenika umrlo u roku od nekoliko meseci.

Srpski zarobljenici poslati su u Norvešku od leta 1942. i tokom rata u nekoliko grupa. U Norveškoj su završili na nekoliko mesta, a ovde su trebali izgraditi infrastrukturu za nemačke okupatorske snage. Pet logora su vodili SS -ovi i u tim logorima su bili izuzetno brutalni. Najseverniji od ovih logora bio je u Karašjoku, ovde su u leto 1942. došla 374 zarobljenika, zatvorenici su došli iz Srbije i takozvane nezavisne države Hrvatske, neki od njih su došli u okviru ustaškog genocida, samo zato što su Srbi , drugi zato što su se borili protiv Nemaca, među njima nalazimo i partizane i četnike. Zatvorenici u Karašjoku trebali su izgraditi put između Norveške i Finske. Tokom jedva šest meseci postojanja ovog logora, 262 zatvorenika je umrlo. Umrli su od zlostavljanja, gladovanja, bolesti i surove klime.

Nemački oficiri su dovedeni iz koncentracionih logora u Nemačkoj , većina nemačkih stražara dolazila je iz nemačke policije reda. Bilo je i 20 Norvežana koji su radili kao zatvorski čuvari, oni su bili veoma brutalni, a nekoliko njih je osuđeno za ubistva i napade nakon rata. Meštani Karašjoka, Norvežani, mnogi od njih Laponci-Sami, bili su svedoci stradanja srpskih zarobljenika i pokušali su da im pomognu koliko su mogli. Zatvorenicima su obezbeđivali hranu, odeću i, u većini slučajeva, lekove, što je pomagalo zatvorenicima da prežive. Bilo je pokušaja bekstva, jedan od njih je bio 17-godišnji Srbin Života Lupulović. Pomogli su mu Sami, koji su nomadski narod koji živi u prirodi i uzgoj irvasa.

Nažalost, Nemci su zarobili Životu i pogubili ga, kada su ga odveli, nosio je tipičnu Sami odeću. Života je mučen i pogubljen, ali je odbio da se preda svoje norveških pomagače. Ovo su priče koje želimo da pronađemo i istaknemo u našem filmu. Želimo da pokažemo ko su bili ti srpski zarobljenici, da pričamo o uslovima u logoru, o stražarima, ko su bili i zašto su postali tako brutalni i želimo da ispričamo priču o norveškim pomagačima. Sledeće godine navršava se 80 godina otkako su zatvorenici došli u Norvešku, nadamo se da će naš film pomoći da se objektivno istakne ova priča i istovremeno biti znak sećanja  na sve Srbe koji su u Norvešku došli kao zarobljenici tokom rata , i oni koji su preživeli i oni koji su sahranjeni na norveškom tlu, kaže Turesen za sajt Srpska istorija.

Branko Dimeski – pisac i publicista

Hteo bih da zahvalim svima koji su pružili podršku realizaciji filma,  pre svega porodicama logoraša koji su se odazvali našem pozivu i pristali da ispričaju istinu o stradanju svojih najbližih u norveškim logorima za vreme drugog svetskog rata. Takođe, veliku zahvalnost dugujemo i  Norvežanima  koji su dovodeći svoje živote u opasnost pomagali srpskim logorašima deleći ima hranu,  odeću i na kraju pomagali im da se neki od njih domognu slobode. Hteo bih da iskažem zahvalnost Đorđu Bojaniću glavnom i odgovornom uredniku sajta Srpske Istorija na pomoći koju nam je pružio u prikupljanju kontakata sa porodicama  logoraša .

Povodom 80 godina od stradanja Srpskih logoraša u norveškim logorima ovaj film treba da nas seti predaka i njihove žrtve koju su podneli i da ukaže na značaj  ostvarene  slobode, kako nama tako i pokolenjima posle nas, kaže Branko Dimeski za sajt Srpska istorija.

Kjetil  Palmkvist -režiser filma

Snimljeno je mnogo materijala i više intervjua. Takođe, u filmu ćete videti svedočenja logoraša kao i očevidaca stradanja srpski logoraša. Snimali smo na severu Norveške , ali ćemo uskoro snimiti i u Srbiji. Biće prikazan film, a nadam se  i serijal na temu stradanja srpskih logoraša u norveškim logorima, kaže režiser Kjetil Palmkvist za sajt Srpska istorija.

Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Hvala mojim prijateljima publicisti Branku Dimeskom, vrhunskom norveškom istoričaru Knutu Flovik Turasenu i režiseru Kjetil Palmquistu što su smogli snage i krenuli u realizaciju norveškog filma o stradalim Srbima u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata. Konačno će Srbi saznati pravu istinu o svirepim zločinima nad Srbima u Norveškoj.

Hvala i svima koji su se odazvali da daju svoj iskaz.

Svakako da nedužno stradali Srbi zaslužuju istinu. U prošlosti je bilo pokušaja da se ove činjenice prikriju, i da se upotrebe u političke svrhe, tako je i krenula ideja da se ekranizuje priča u vezi ovog događaja koji je najavljen pre par meseci na sajtu Srpska istorija.

Norveška ima deo te jezive istorije za koju malo ko zna. Danas norveški đaci putuju u Aušvic i druge logore da uče istoriju a ova jeziva priča im je mnogo bliže. A mi Srbi skoro da ne znamo ništa o ovom stradalaštvu, koje se definitivno prikrivalo.

Moja ideja biće da ovaj film pogledaju svi srednjoškolci i osmaci bar ovde u Nišu… kao istorijsko obrazovani film.

Konačno se ova priča realizuje i uskoro ćemo saznati pravu istinu, koja će mnoge iznenaditi, kaže Đorđe Bojanić.

Pogledajte video (trejler):

Priredila Srpska istorija