arrow up

Подијелите вијест:

Потребно што прије направити мапу страдања српских жртава

Представници Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије затражили су данас да се што прије направи јединствена евиденција и мапа страдања српских жртава.

Београд: Дан несталих - конференција  Фото: СРНА
Београд: Дан несталих – конференција
Фото: СРНА

Предсједник тог удружења Драган Пјевач, казао је на конференцији “Људска права породица несталих и погинулих” да је та евиденција потребна јер у међународној заједници није једнак третман српских жртава и њихових породица у односу на друге жртве.

“У међународној заједници је перцепција да су жртве Хрвати и Бошњаци, а не српске жртве. Слободно се може рећи да се и за те жртве колективно намеће кривица српском народу. Ми морамо кроз израду јединствене евиденције и мапе страдања српских жртава то документујемо и кажемо да су сви у ратовима били жртве”, нагласио је он.

Пјевач је навео да у Србији још увек није законски ријешено питање и статус несталих лица, нити је ријешено питање заштите породица жртава из Хрватске, наглашавајући да се стиче утисак да се то питање намјерно игнорише.

Он је рекао да су породице несталих свјесне како не могу да очекују привођење правди злочинаца, али да се посљедице могу ријешити доношењем системског закона који регулишу права породица несталих.

Председник републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је да се још 1.665 Срба води као нестало у рату у БиХ, наводећи да су Срби изложени дискриминацији у БиХ када је у питању процесуирање ратних злочина и тражење несталих.

Према његовим ријечима, од укупно 100.000 погинулих или несталих у БиХ, око једну трећину чине Срби, и они су за стварне или наводне ратне злочине осуђени на преко 1.600 година затворске казне, док су за око 10 пута мање кажњени Бошњаци и Хрвати.

На данашњем скупу је истакнутио, да има породица које своје најближе траже више од 25 година и да би статус свих жртава требало да буде једнак.

Наглашена је и потреба доношења системског законског решења уз већу сарадњу са властима, како би се дошло до правде за жртве и подице несталих у ратовима 1990-тих.

Извор: Танјуг

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​