Последње поруке пред страшну смрт: Откривена потресна писма жртава холокауста својим најмилијима

Писали су о свакодневици, чежњи за ближњима и о нади да ће најзад поново сви бити на окупу: дигитална изложба „Срешћемо се поново“. Последња писма жртава холокауста 1941 – 1942” приказује писма и дописнице које су Јевреји слали породици и пријатељима пре него што су убијени. У почетку многи нису знали да су нацисти започели систематско уништавање Јевреја. До краја рата убијено их је више од шест милиона. У многим случајевима, писма су једино што је остало њиховим родитељима, браћи и сестрама, деци.

Међународни меморијални центар посвећен жртвама холокауста у Јерусалиму “Јад Вашем” сакупио је дирљиве поруке, а можда најболније су оне које су мајке писале својој деци.

– Мила моја! Писмо и цртеж су дивни. Цртеж се свима свидео. Да ли си цртала левом или десном руком? (…) Да ли се још сећаш песама? И ја их певам.

Биле су то последње речи које је Ли Јурграу новембра 1942. упутила ћеркици Рут. Девојчица је имала осам година и скривала се код једне породице у Гронингену (Холандија). На слици су она и њена мајка. Рут је преживела холокауст, али су јој оба родитеља убијена.

Варшавска породица Тајтелман је раздвојена. Отац Јозеф Тајтелман и ћерка Рејчел протерани су у Сибир, а мајка Перла, друга ћерка Рега и син Самуел страдали су у варшавском гету. У јесен 1941. Перла је последњи пут писала ћерки и супругу:

– Имајте на уму да морате да преживите, макар само због нас. Драга моја мала Рејчел, поверавам ти бригу о оцу. Сигурна сам да то заслужујеш, јер си ове године много порасла и стекла бројна искуства која ће ти користити у животу. (…). Нека вас теши помисао да све ово једног дана мора да се заврши и да ћемо поново бити на окупу и срећни. Наша узајамна чежња је безгранична.

– Данас ти је рођендан, али и да није тога, стално си ми у мислима, драга моја Муш. Надам се да сте лепо провели тај дан, колико је то могуће у датим околностима. Шта бих дала само да могу да будем с вама, али доћи ће и тај дан. Морамо да се стрпимо. Од среде смо у логору и стварно сам добро. Нема разлога да претерано бринете за мене – писала је Ана Мајнингер августа 1942. из Француске ћерки Хилди поводом 29. рођендана. Мајнингерова је из Гетингена у Немачкој, али је 1940. побегла у Луксембург, а одатле у Француску. У септембру 1942. депортована је у Аушвиц, где је убијена.

(stern.de / M.A.)

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

Прича Ане Франк | Јадовно 1941.

Сви знамо ко је Ана Франк, али да ли сте чули за Тању Савичеву?! Њена потресна прича ће вас расплакати

Дневник ужаса: Сурова истина о злочинима нацистичких лекара леди крв у жилама!