ПОРУКЕ МИЛОРАДА ЕКМЕЧИЋА (1928-2015): СРБИЈИ СЕ ПОНОВО МОЖЕ ДЕСИТИ 27. МАРТ

Милорад Екмечић

У jедном од последњих интервjуа, датог Вечерњим новостима, преминули историчар пре годину дана говорио jе о кризи у Србиjи , „у каквоj вероватно никада ниjе била у своjоj историjи“

Србиjа се налази у деликатноj ситуациjи, jер jе српски народ свестан чињенице да jе Русиjа била jедина земља коjа га jе подржавала и у коjоj jе увек гледао jедног ослободиоца – каже поводом нових притисака Запада на званични Београд да промени своj став према догађаjима у Украjини академик Милорад Екмечић, неспорни ауторитет за историjу Срба Новог века.

С друге стране, истиче, Велика Британиjа jе, у свим српским ослободилачким покретима, од Карађорђевог времена наовамо, била на страни Турске. И смрт Карађорђа се веже за британску политику. Политика Аустриjе и Британиjе jе битан елеменат за његову ликвидациjу, а не, као што се каже, његовог кума Милоша Обреновића.

— Сада се од нас захтева да се понашамо као политичка елита у Црноj Гори и окренемо леђа Русиjи. Влада таj захтев категорично мора да одбаци. Не сме се Америка толико острвити на Србе да им побрише сваки траг повезаности са Русиjом.

Чак и Аустриjа, па и читава Европа?
— Нажалост, Европа коjа jе створила модерну цивилизациjу, пред нашим очима губи таj значаj и претвара се у jедну колониjу, где се све битне одлуке доносе у Вашингтону. Ако би опет дошло до неког великог сукоба у Европи, будите сигурни, у том сукобу би генерали били Американци, а воjници Европљани.

Мора се знати да Србиjа ниjе случаjно везана за наjвећу словенску земљу?
— Ниjе реч само о словенским осећањима ни о православљу, у питању jе стратешка веза. Русиjа jе преко Србиjе, како сам написао у jедном тексту за руску Думу, потврђивала своj статус велике силе на Балкану и губила таj статус. То само Горбачов и Јељцин нису схватили. Ниjе случаjно Петар Велики, гледаjући према Медитерану, слао своjе људе Србима и примао српске изасланике у Русиjи. Свако вече гледам руски дневник на руском jезику и време коjе показуjе велики часовник на Спаскоj кули у Кремљу, коjи jе направио jедан српски калуђер. Те су везе, дакле, давнашње и дубоке.

Србиjа ниjе само у деликатном положаjу у односу на ЕУ и Русиjу?
— Србиjа jе у jедноj општоj кризи, у каквоj вероватно никада ниjе била у своjоj историjи, с ужасним последицама коjе jе приватизациjа у привреди оставила на читаво друштво. То jе пре свега криза спољне задужености. Комунизам jе у Србиjи био створио полуиндустриjско друштво, коjе су неспособни политичари из идеолошких разлога уништили. Мислили су да рушећи комунизам све треба преко ноћи претворити у приватно власништво. И то, по формули Регановог либералног капитализма, коjи jе уништио све тековине коjе jе капитализам до тада створио.

Путинове слике на воjноj паради у Београду

Да ли jе историjа учитељица живота, као што се од античких времена мисли?
— Давно сам написао да jе историjа учитељица живота, али да увек учи са закашњењем, када та подука ником не треба. У оном што се дешава пред нашим очима данас управо видимо да се од историjе врло мало научило. Први пример jе широка расправа о узроцима Првог светског рата 1914. Све jе остало онако као што jе било краjем jуна 1914, када jе пукла вест да jе Франц Фердинанд убиjен у Сараjеву. Учесници у тим расправама великом већином нису историчари – када се урачунаjу и они коjи о томе имаjу диплому. Један од првих коjи се jавио са књигом у коjоj оптужуjе Србе jе историчар са универзитета у Кембриџу. Злоупотребио jе славно име универзитета на коме предаjе, jер иза књиге стоjи jедан незналица. Не ради се о зломислећем писцу, него игноранту.

Мислите на Месечаре Кристофера Кларка?
— У причама у тоj књизи се помиње да jе Србе оптужио за Начертаниjе Илиjе Гарашанина 1844, и за Сребреницу. Јадник, не зна да на универзитету у Оксфорду (рукописно одељење Балиол Колеџа) постоjи одговор да Начертаниjе о Великоj Србиjи ниjе написао Гарашанин нити jе оно било таjни план. Прва верзиjа jе обjављена на енглеском и француском jезику у часопису Форин офиса Портфолио августа 1843. Иза тога jе стаjао писац и дипломата Деjвид Уркварт. Цели свет jе тада полазио од учења да jе нациjа заjедница jезика и да се српски jезик простире од Копра код Трста до данашње границе Албаниjе код Бара. Форин офис jе од тога мислио да направи jедну државу под туторством Аустриjе, против Русиjе и њених планова на Балкану.

Данас од jедне државе имамо шест?
— Уместо jезика, влада принцип – барем на тлу бивше Југославиjе – да jе нациjа заjедница истог веровања и посебно цркве. Наjбоља дефинциjа хрватског jезика била би да jе то „генетски модификовани српски jезик”. Уместо „корисно, хасновито”, измислили су „учинковито”. Црногорски jезик ниjе срамота jедног народа, српске нациjе и неписмене интелигенциjе, него срамота цивилизациjе. Новине пишу да у Рашкоj области неки траже да им се све са српског преведе на бошњачки. Бити будала на Балкану jе данас врлина и испољавање права човека.

Добрица Ћосић jе jедном упитао да ли jе данашња Католичка црква jош увек црква?
— Од споразума папе Воjтиле и председника САД Регана 1984. године створена jе нова Света алиjанса. Римокатоличка црква jе признала масонске организациjе, постала jе инструментум империи за осваjање света. Ниjе у питању да ли пут из Рима за Београд води преко Јасеновца, него да се могући црквени раскол код Срба не претвори у тихо разбоjиште над коjим ћемо плакати. Можда су код мене посреди неки страхови коjе под старе дане обнављам о ономе што се десило 1941. Дечак од тринаест година из првог суседства хвалио се мом брату од девет година да „смо ти тату убили” и смеjао му се. Људи су звери ако их црква не води правим путем.

Поново jе у жижи расправа о канонизациjи Степинца. Шта jе у овом случаjу историjска истина?
— Када се потеже питање става СПЦ према намери Ватикана да Степинца прогласи свецем, треба почети од историjске истине да ниjе у питању сам Степинац, него став Католичке цркве и папе Пиjа 12. о судбини Срба након формирања хрватске независне државе. Степинац jе jош 1936. године створио Чисту католичку акциjу у Хрватскоj. Том приликом jе у инструкциjама изложио неопходност да хрватски народ напусти проjекте Влатка Мачека и његове странке о решењу хрватског питања стварањем аутономне Хрватске у jугословенскоj федерациjи. Уместо тога, треба за вођство узети „револуционарни покрет” око усташа Анте Павелића у Италиjи, па на „револуционаран начин” створити независну државу, Божjу државу (Civitas Dei), до реке Дрине. У тоj држави jе од самог почетка предвиђана ликвидациjа православног становништва. На саветовању воjних старешина са представницима хрватске владе на Сушаку 31. октобра 1941. закључено jе „да хрватска влада има потпуну подршку Свете столице (totalo appogio) да у Хрватскоj преведе наjвећи могући броj православних и Јевреjа у католичку веру”. У Хрватскоj Католичка црква jе до данас имала више значаjа за политичко вођство Хрвата него све њихове политичке странке заjедно.

Алоjзиjе Степинац и Анте Павелић

Има ли то утицаjа и на преговоре о признању Степинца за свеца?
— Без сумње има, али jа се не усуђуjем да о томе неком држим буквицу. Ниjе у питању jедан нови светац у Католичкоj цркви. Ту милост римски папа проглашава као што jе маршал Тито проглашавао своjе народне хероjе. Сви Хрвати коjе jе папа из „цркве у Хрвата” проглашавао светим су ту почаст добивали из политичких разлога, а не због улоге у ширењу правог веровања. Један из Славониjе (Тавелић) jе проглашен свецем, jер jе у 17. веку, након пораза Турака под Бечом 1683, покрштавао муслимане и православне, и Славониjу претварао у католичку покраjину. И у случаjу Степинца не награђуjу светог верника, награђуjу политичара, коjи од 1936. ствара темељ усташкоj држави, преко проjекта у своjоj Чистоj католичкоj акциjи. Њоj подижу споменик, а не кардиналу коjи се, наводно, безазлен као овчица патио у комунистичком затвору. Сем онога што сам jа цитирао у књизи из усташке литературе, о њоj нико ни слова да прозбори. Ту jе одговор на ваше питање да ли jе историjа учитељица живота. Ето, ниjе.

Сва jе прилика, касни са подуком и у Украjини?
— Морали бисмо дубље посматрати шта се збива у Украjини, jер се та пошаст сутра може десити и нама. Не одмахуjте руком. По Украjини католици отвараjу своjе школе, у Киjеву и католички универзитет. Данашња римска црква шири по свету своj школски систем. Не бих се изненадио да се, после недавног сусрета представника Римске куриjе и Светог синода СПЦ у новинама поjави наслов да jе српска влада прогласила Ватикан за стратешког партнера. Једном ће тражити неко местанце за католички универзитет у Србиjи. Бумо видели! Киjев jе био средиште православне теологиjе и свих наука уопште. Тамо се школовао и наш Јован Раjић. Данас га претвараjу у католички град.

Путин jе своjу историjску улогу почео као велика личност у историjи Русиjе, какви су били Петар Велики, Стаљин, али његово државничко дело jош ниjе завршено.

Западни медиjи га називаjу диктатором, упоређуjу с Хитлером?
— Путин jе изабран на слободним изборима и не може се говорити о диктатору. По томе би се могло говорити и о америчкоj двопартиjскоj диктатури. Своjевремено су амерички новинари писали о Стаљину да има харем тринаестогодишњих девоjчица, Совjетски Савез jе Стаљин, то jе диктатура, то jе тираниjа. Иза тога се не види jедан народ доброте, какав jе руски народ. Он jе народ Достоjевског, а не Толстоjа. Ја бих поручио Американцима, али ме наравно нико неће чути, нека се прибоjе да у Русиjи после Путина не дође неки Брко. Рецимо jедан Жириновски, коjи jе jош пре двадесет година рекао: „Аљаска jе наша земља”.

Историjу Срба новог века (1492-1992) завршавате речима: „Будућност гледамо кроз таму”.
— Ситуациjа у коjоj се данас налазимо даjе тоj реченици више значаjа него што га jе она имала када сам то написао. Све што се дешава са Србиjом дешава се у jедном општем развоjу коме jе основа стварање новог система великих сила. Америка jе остала последња суперсила, али она jе управо због тога дошла у кризу и понаша се онако како се понашала Аустроугарска пред 1914. Америка jе данас у сличном стању, и рађа неповерење света да jе велика сила, и да може рационално да организуjе будућност човечанства. Тешко jе наћи човека коjи ниjе нагрижен jедним осећањем против Америке.

Шта jе данас Србиjа за Америку?
— Један фактор споредног значаjа у свим питањима сем стратешког. Балкан, и Србиjа на Балкану као водећа земља, земља коjа jе имала наjвише ослободилачких покрета, земља чиjи jе ослободилачки покрет ушао у историjу Источног питања, као jедан од битних фактора разарања Османске империjе, игра изузетно важну улогу за будућност. Америка уверава своjе jавно мњење да Србиjа има само jедно своjство на Балкану, а то jе да отвара или затвара Русиjи капиjе. Због тога не смемо имати илузиjа да Америка не може поново да разбуца Србиjу изнутра, да нам се у jедном тренутку поново може десити 27. март.

Амерички конгрес

У Синоду СПЦ, у Академиjи наука, у свим установама и свим слоjевима друштва Америка има неког на кога би се могла ослонити ако би хтела да сруши и ову Србиjу. Тешко нама ако то заборавимо.

Кажете да jе православље обезглављено?
— Српска, Руска и Грчка православна црква, под вођством атинског архиепископа, а не васељенског патриjарха, jер он jе амерички човек, а то се jедном мора учинити, треба да даjу инициjативу да се на Светоj Гори изгради jедан православни центар. Таj прави мали градић, по могућности на морскоj обали, имао би универзитет на коме би се говорило грчким, институте, библиотеку, велики храм. Русиjа би морала да материjално помогне при његовоj градњи.

Зашто баш Света Гора? Први пут износите такву идеjу?
— Нигде jе досад нисам поменуо. Само име Света Гора нешто значи, то римокатолици немаjу.

Разговарао МИЛОСЛАВ РАЈКОВИЋ

Извор: Нови Стандард

Везане виjести: 

Одлазак jедног од наjумниjих Срба: У Београду преминуо др …

Академик Милорад Екмечић, историчар – Предстоjи нам нова …

Милорад Екмечић: Куда иде Србиjа-Европа ниjе чоколада већ …

Екмечић: Србиjи би историjа могла да се понови – Jadovno 1941.

Стратишта остала – Јадовно 1941