arrow up

Подијелите вијест:

Поништена пресуда Степинцу

Загребачки Жупанијски суд поништио је пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом.

Алојзије Степинац
Алојзије Степинац

Суд је пресудио да се поништава цијела пресуда Степинцу, по којој је био проглашен кривим за сарадњу са италијанским и њемачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за насилно католичење православаца, за помагање усташком режиму, али и непријатељску пропаганду након рата.

Степинац је тада осуђен на 16 година затвора и присилног рада, те на петогодишњи губитак политичких и грађанских права, а ревизију поступка затражио је његов рођак.

Поништењу пресуде, осим Степинчевог рођака, присуствовали су историчар Јосип Јурчевић и Владимир Шекс, један од аутора одредбе Закона о кривичном поступку према којој је могуће започети ревизију процеса и пресуда бивше Југославије.

Највиши католички великодостојник у Хрватској за вријеме Другог свјетског рата, одлуком Хрватског сабора рехабилитован је 1992. године, када су посланици усвојили “Декларацију о осуди политичког процеса и пресуде кардиналу Алојзију Степинцу”.

Ни за Римокатоличку цркву улога Степинца није била спорна, јер га је папа Јован Павле Други 3. октобра 1998. године прогласио за мученика и беатификовао у Марији Бистрици код Загреба, што је предуслов да неко буде проглашен за свеца.

Међутим, на иницијативу садашњег папе Фрање формирана је заједничка комисија у којој су и представници Српске православне цркве и српски историчари, која треба да преиспита улогу Степинца с обзиром на приједлог да се прогласи за свеца.

Извор: СРНА

 

Везане вијести:

Суд у Загребу у петак одлучује о ревизији пресуде Степинцу

Комисија о Степинцу радиће годину дана

Архиве кључ истине о Степинцу

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​