Покољ Срба на Билогори

Пише: Јадовно 1941.

На данашњи дан прије 75 године усташе су на Билогори у Хратској убиле више од 500 Срба, углавном жена и дјеце.

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

„Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вјере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске /НДХ/, почињен је страховит и здравом уму тешко појмљив злочин“, рекао предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић.

Крајем септембра 1942. почела је непријатељска офанзива на Билогори, са 5.000 усташа, домобрана и Нијемаца.

Непријатељ је тада у логоре – јасеновачки и сисачки – отјерао 3.000 становника, углавном жена, стараца и дјеце, од којих се вратио врло мали број.

Усташе су у то вријеме у селима поубијале готово све оне које су затекли. Убили су 500 особа и побацали их у заједничке гробнице.

У Грубишном Пољу убили су 69, у Малом Грђевцу 62, у Сибенику 87, у Великој Ператовици 67, у Тополовици 66, у Гакову 48, у Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици 15 људи.

Срби Билогоре, како је нагласио Басташић, чији је број више него преполовљен ликвидацијом 487 мушкараца у Јадовну, исељавањем 2.500 особа у Србију, те одвођењем у усташке логоре 3.000 људи и убиством 500 Срба у јесен 1942. године, нису се поколебали и крајем 1942. године готово сви су учествовали у антифашистичком устанку.

Према подацима Музеја жртава геноцида из Београда, међу жртвама рата од 1941. до 1945. године са општине Грубишно Поље, 86,7 одсто или 2.694 су српске жртве. Међу њима је и 318 дјеце од које више од 60 одсто предшколског узраста.

„Ово није ни приближно коначан број, већ до сада достигнути ниво поименичне идентификације“, рекао је Басташић.

Током протеклог рата, девастирани су ионако скромни споменици на стратиштима на Трандлеровој дјетелини и у Кишовом јарку. Централни споменик испред општине је уклоњен, а мала Спомен-плоча која је стајала на жељезничкој станици разбијена је и до данас није обновљена успркос сталним захтјевима потомака жртава.

Нестао је из градског парка и камен темељац споменика јадовничким жртвама, који је тамо требао бити подигнут.

„Уништавање спомен обиљежја недужним жртвама усташког терора, равно је чину њиховог поновног убиства“, рекао је Басташић.