Početak pakla za Srbe – prvo su 6. aprila 1941.g., sravnili sa zemljom Beograd

Fašistička Nemačka je bez objave rata 6. aprila 1941. godine napala Kraljevinu Jugoslaviju.

Napad je počeo snažnim udarima vazduhoplovnih snaga, specijalnim dejstvima i brzim prodorima oklopno-mehanizovanih jedinica. Glavni cilj napada nemačkog vazduhoplovstva je bio: razaranje Beograda, demoralisanje vojske i naroda i uništenje jugoslovenskih vazduhoplovnih potencijala. Odluku, da se Beograd razori, doneo je lično Hitler 27. marta, razjaren vestima o demonstracijama u Beogradu protiv potpisivanja ‘Trojnog pakta’.

Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom generalpukovnika Aleksandra Lera. Operacija uništenja Beograda nosila je naziv ‘Strašni sud’ [Strafgericht]. U 6.30 časova napala su 234 bombardera i 120 lovaca. Većina žitelja jugoslovenske prestonice zatečena je na spavanju jer je bila nedelja.

U toku 6. aprila grad je bombardovan u četiri naleta, a nastavljeno je 7. aprila, 11. i 12. aprila. Na Beograd je izručeno oko 440 tona razornih zapaljivih bombi. Poginulo je preko 2.500 ljudi. Uništeno je više stotina zgrada, među njima do temelja srušeno izdanje Narodne biblioteke Srbije – ustanove osnovane 1832. – sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive kulturne vrednosti. Među bombardovanim objektima je i Stari dvor [sa srušenom kupolom].

Nemački feldmaršal fon Klajstje na suđenju, posle rata, o tome rekao: ‘Vazdušninapad na Beograd 1941. godine je prvenstveno imao političko- teroristički karakter i nije imao ničeg zajedničkog sa ratom. To bombardovanje iz vazduha je bilo stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete.’

Narodna biblioteka Srbije

Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga [više od200] od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina… Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P.M. Šafarika i drugih.

Uoči bombardovanja, na početku Drugog svetskog rata, 1. aprila 1941. godine, sveje bilo spremno za evakuaciju. Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka [svaki je bio težak oko 80 kilograma], a stari časopisi u22 sanduka. Tadašnje Ministarstvo prosvete zabranilo je, međutim, 3. aprila evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali je naredilo da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno. Zgrada je pogođena zapaljivim bombama 6. aprila, u 16 časova. Smatra se da je sve izgorelo. Prema sećanju stanovnika kraja oko Kosančićevog venca, još dva-tri meseca ruševine su se pušile.

Vitezovi beogradskog neba – Šesti lovački puk

Predviđajući rat jugoslovenska Vrhovna komanda i Vlada su Beograd proglasile ‘otvorenim gradom’. No, to nije sprečilo nemačko ‘Luftvafe’ da napadne naš prestoni grad i da ga razori. Jugoslovensku prestonicu je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zoneBeograd.

U toj neravnopravnoj borbi vazdušnog Golijata i Davida, uprkos srčanosti i junaštvu naših nebeskih vitezova, pobedila je fašistička sila. Hrabri piloti Šestog lovačkog puka su ušli u istoriju, jer su kao orlovi branili svoj glavni grad od najezde crnih jata hitlerovih ‘flug-cojg’-formacija. Oni su istinski vitezovi beogradskog neba, sećanje na njih živi, a tradicija se prenosi pokoljenjima, pa i na generaciju sadašnjih pilota-lovaca.

Šesti lovački vazduhoplovni puk je bio elitna vazduhoplovna jedinica u sastavu Prve vazduhoplovne lovačke brigade – najjače jedinice protivvazdušne odbrane. Puk je imao dobro obučeno ljudstvo i najmodernije avione. Mirnodopska lokacija puka je bila na aerodromu ‘Zemun’, gde se nalazila i Šesta vazduhoplovna baza. Ratna letelišta su se, s obzirom na zadatak puka, nalazila u neposrednoj blizini Beograda. Zona puka je obuhvatala severoistočni deo državne teritorije, gde su se nalazili značajni objekti – veliki gradovi, industrijski centri, komunikacijski čvorovi i mostovi na Savi, Tisi i Dunavu.

Hrabri piloti iz Šestog lovačkog puka su u toku odbrane Beograda 6. i 7. aprila 1941. godine prema podacima u knjizi potpukovnika Kostića ‘Plamen nad Beogradom’, oborili 42 nemačka aviona, a za još 19 se to ne može tačno tvrditi. U knjizi ‘Naše nebo aprila 1941.’ ing. Petar Bosnić navodi 47 oborenih neprijateljskih aviona. Tačan broj nemačkih aviona, koje su 6. i 7. aprila piloti Šestog lovačkogpuka oborili nad Beogradom, ne može se utvrditi, ali na osnovu dostupnih izvora broj se kreće između 42 i 48 aviona.

U tim neravnopravnim borbama u vazduhu su poginula jedanaestorica naših pilota: desetorica iz Šestog puka i kapetan Živica Mitrović iz 31. grupe Drugog vazduhoplovnog puka. Ranjeno je devet pilota: od toga šestorica teško, a trojica lakše. U aprilskom ratu je poginulo 135 jugoslovenskih letača i oko 600 neletača. Vazduhoplovstvo je pružilo odlučan i organizovan otpor, a izvedena su i uzvratna dejstva po nemačkim aerodromima.

‘Za mnom! Pali i poleći po patrolama!’

Pilotski as koji je u Šestoaprilskom ratu oborio tri nemačka Meseršmita, Đorđe Stojanović jednom prilikom je rekao: ‘Svako se za nešto rodi, a mi smo se rodili za pilote – imali smo sve potrebno – odvažnost, borbenost, spretnost i bili smo vitezovi’.

Oko 7. časova je dat znak ‘Vazdušna opasnost’ jer se Beogradu približavale dve velike formacije nemačkih bombardera i lovaca sa severa jedna duž Tise, a druga Dunavom. Potrčali smo ka avionima, čiji motori su već bili zagrejani. Komandir Miloš Žunjić je komandova viknuvši: ‘Za mnom!, pali i poleći po patrolama’.

Poleteo sam za vođom patrole i komandirom Milošem Žunjićem. Posle 5 minuta na visini 3000 metara između Batajnice i Pančeva, primetio sam Nemce. Komandira nisam mogao da opomenem, jer radio stanica mi nije radila. Povećao sam brzinu, prestigao ga i krilima dao znak. Otpočela je borba sa nemačkim lovcima, koji su pratili bombardere. U vazduhu je bila cela grupa po patrolama, sem komandanta grupe majora Aduma Romea, koji je ostao na zemlji….

Iz naše eskadrile su u vazduhu bile sve četiri patrole, 8 aviona, jer je deveti avion bio oštećen pri sletanju 5. aprila. Komandir Žunjić je nastavio u istom pravcu i napao jedan bombarder Hajnkel 111, pa je odmah bio izložem napadu lovaca Me 109F i borio se sa njima, pogođen, dolazi do požara, zbog koga iskače iz aviona. Viseći na padobranu ubijen je mitraljeskim rafalima nemačkih pilota lovaca. Shvativši da sam sam, napao sam tri Ju-87 [Štuke]. Napao sam odozdo najpre desnu, koja je odmah oborena, pa levu, koja je pogođena iz blizine.

Zatim sam se sukobio sa tri Me-109 F, i na jednoga sam usredsredio paljbu, svetleći metci su obeležavali pogotke, on se odvojio i krenuo ponirući ka rumunskoj granici. Gonio sam ga na visini 300 do 400 metara nad prugom upravcu Vršca i otvarao vatru. Uspeo je da se izvuče, jer mi nismo imali zapaljivu municiju – tako da pogodci nisu imali željeni efekat, a Me 109F bio je brži za oko 50 km/čas od našeg Me 109E. Prekinuo sam gonjenje jer je i gorivo bilo prikraju i vratio se na aerodrom i sleteo iz pravca Dunava. Sam bez svoga komandira. [Odlomak iz teksta pilota Đorđa S. Stojanovića]

Piloti, branioci prestonice poginuli u aprilskom ratu 1941:

1. Miloš Žunić, poginuo 6. aprila kod Pančeva
2. Miho Klavora, poginuo 7. aprila kod manastira Krušedol
3. Vladimir Gorup, poginuo 7. aprila
4. Karlo Štrbenk, poginuo 6. aprila kod Glogonjskog rita
5. Dobrica Novaković, poginuo 6. aprila kod Beograda
6. Branislav Todorović, poginuo 7. aprila
7. Jovan Kapešić, poginuo 7. aprila kod Beške
8 . Milivoje Bošković, poginuo 7. aprila kod Kovilja
9. Dušan Borčić, poginuo 6. aprila – pao u Sarajevsku ulicu
10. Milutin Petrov, poginuo 7. aprila kod ušca Tise u Dunav
11. Živica Mitrović, poginuo 6. aprila kod Šida

(spc.rs)

Izvor: Srbin info

Vezane vijesti:

Dan kada su nacisti razorili Beograd

Godišnjica bombardovanja Beograda

Nepoznato o bombardovanju Narodne biblioteke Srbije: Dan …

Vitezovi beogradskog neba: Šesti lovački puk!