Pedagoški pristup učenju o holokaustu prilagođava se uzrastu, senzibilitetu i interesovanjima učenika

Učenici Srednje ekonomske škole „Svetozar Miletić“ u Novom Sadu diče se uspesima na sportskim i kulinarskim takmičenjima, ali po jednoj sekciji njihova škola se posebno izdvaja. Reč je sekciji za učenje o holokaustu, koju već devetu godinu vodi profesorka književnosti Gordana Todorić.

„To je nešto što sam osmislila po povratku sa edukacije iz Jad Vašema, koja se organizuje svake godine za nastavnike iz celog sveta. Mislila sam da je to vrlo važno, ne samo zato što su Jevreji ubijeni u holokasutu ostali kao praznina na kulturnoj mapi pamćenja Novog Sada, Srbije, Evrope i sveta, nego i zbog toga što je učenje o holokaustu paradigmatično. Naime, kada naučite kako jedan genocid nastaje i kako se sprovodi, a holokaust jeste specifična vrsta genocida, onda ste u mogućnosti da blagovremeno reagujete i na neke nove pojave tog tipa“, rekla je profesorka.

Ona kaže da sekcija obuhvata različite aktivnosti, među kojima su mala istraživanja, panel diskusije nakon gledanja filma, a ranije su organizovane čak i radionice sa preživelima u holokaustu, koje su snimljene, te je plan da se putem snimaka uči o tome u budućnosti. Zajedno sa studentima Pravnog fakulteta, članovi sekcije prošle godine posetili su Jasenovac, gde je profesorka održala radionicu.

Među učenicima nisu svi bili pravoslavni Srbi, što je vrlo važno naglasiti, zbog toga što ova metodologija učenja otvara prostor svima. Ni studenti nisu bili jedne nacije i vere..

„To nije nešto uobičajeno i pitanje je da li bih to i uradila da nisam imala jednog učenika koji je bio vrlo zainteresovan. Eparhija Bačka nam je ponudila prevoz, tako da smo vrlo lako otišli u Jasenovac. Među učenicima nisu svi bili pravoslavni Srbi, što je vrlo važno naglasiti, zbog toga što ova metodologija učenja otvara prostor svima. Ni studenti nisu bili jedne nacije i vere, a ja sam posle od svih njih čula da su kroz radionicu uspeli da tu ogromnu traumu negde smeste. Trauma neće nestati time što prođete kroz jedan obrazovni proces, ali se negde ugrađuje u vas i naći ćete način da se sa tom traumom nosite. Takva iskustva učenika mi pokazuju da to što radim ima smisla, ja mislim da oni postaju bolji ljudi učeći o holokaustu. Jedne godine sam imala sedam dana programa u kulturnom centru, od prvog dana Novosadske racije do Međunarodnog dana sećanja na heroje i žrtve holokausta, 27. januara. Povezali smo te datume, jer te događaje i ne treba razdvajati. Inače, vodim učenike redovno na komemoraciju na Kej, u vezi sa Novosadskom racijom“, objašnjava Gordana.

Profesorka ističe da pedagoški pristup učenju o holokaustu prilagođava uzrastu, senzibilitetu i interesovanjima učenika. Od prvog razreda kroz književna dela i istoriju, oni saznaju nešto o tom fenomenu.

„Ideja je da sledite impulse učenika i da se njima prilagodi koncept aktivnosti. Ljudi se boje traume. Kada ih prvi put pitate da uče o holokaustu, posebno ako se pristupi pogrešno, čovek, po pravilu, reaguje odbijanjem. Nije stvar u tome da izložite učenike šokantnim slikama, to je kontraproduktivno i ne dolazite do onoga što je krajnji cilj. Ili se čovek imunizira i to mu više ne znači ništa, što je katastrofalno, s moralne tačke gledišta, ili ih odbijete, jer je prirodno da čovek ne želi da se izlaže traumi. Cilj sekcije je da ovaj svet postane bolje mesto“, zaključila je profesorka.

Jovana Golubović

Izvor: Omladinski radio

Vezane vijesti:

Genocid ili holokaust? | Jadovno 1941.

Dušan Bastašić: Ne postoji holokaust nad Srbima | Jadovno …

Prosvjetari da saznaju nove činjenice o holokaustu i genocidu …

Đorđe Ivković: Holokaust i priključenija | Jadovno 1941.

Logor Zemun na Starom sajmištu