У цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду у суботу 29. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос за страдале цивиле и погинуле борце у околностима грађанског рата и пораћа у Хрватској 1991 – 1997 године, поријеклом са источне Билогоре, те преко 100.000 павославних Срба, рођених и сахрањених на Билогори и другдје од 1552 до 2022. године.
Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је и организује и ове године, Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду.
На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило 76 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама.
31. октобра 1991. започела је акција „Откос-10“ , скоро непозната у српској јавности, коју су извеле паравојне хрватске формације нападом на припаднике Територијалне одбране општине Грубишно Поље која је тада била у саставу Бањалучког корпуса ЈНА – у време када Хрватска још није била међународно призната држава. Малобројне српске снаге нису могле дуго издржати притисак преко шест пута бројнијих хрватских формација ојачаних тенковима и далекометном артиљеријом. Погинуло је 12 бораца, а после повлачења Срба са Билогоре уследило је систематско паљење и минирање српских кућа, пљачка имовине и убијање преосталих српских цивила, од којих су неки, попут брачног пара Орић из села Тополовице заклани и спаљени.
Комплетно становништво напустило је у избегличкој колони 23 села, као и један број житеља још 15 насеља. Међу њима је било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, део њих у мешовитим браковима са Србима.
За злочине над Србима почињене у источној Билогори и у акцији „Откос-10“ на подручју општине Грубишно Поље, још нико није одговарао ни пред Хашким трибуналом ни пред хрватским судовима.
Пре Другог светског рата на подручју источне Билогоре живело је 18.000 житеља српске националности, а после усташких злочина у Другом и оних почињених у последњем рату, по подацима Митрополије загребачко-љубљанске, 2005. их је преостало 1.170, углавном старијих особа без деце. Попис становнштва у априлу 2011. дочекало их је мање од 1.000.
Сазнајте више: