На Палама је синоћ, поводом Дана побједе над фашизмом, приказани филмови „А, Бог је ћутао“, „Сунце и жица“ и „Крст од крви“, сценаристе, режисера и књижевника Симе Брдара, који говоре о страдањима у Јасеновцу, Покољу и Холокаусту.
Директор Кинотеке Републике Српске Снежан Лаловић рекао је новинарима да филмови који су приказани говоре о несрећи Срба, Јевреја, Рома и свих који су завршили у јасеновачким логорима.
– То је нешто што би требало приказивати чешће, како би остало упамћено, не због неке мржње, него једноставно да знамо шта нам се дешавало. То је историјско памћење на основу којег градимо будућност – нагласио је Лаловић.
Он је истакао да је Симо Брдар без икаквих средстава посјетио најзначајније дестинације на свијету и показао истину о злочинима над српским народом која, нажалост, још није адекватно доступна и неким Србима, а поготово свијету.
Лаловић је додао да је вечерашњи програм поводом обиљежавања 9. маја, али да због вируса корона тада нису могли организовати приказивање.
Брдар је рекао да су мотиви за његов рад дубоки, а вечерашње вече је под импресијом Боба Дилана.
– Можда изгледа мало апсурдно, јер је он у једном интервјуу по питању Сједињених Америчких Држава рекао да оне на себи носе срамоту створену на грбачи црних робова. У том контексту односило се да црнац увијек осјети ко је расиста, Јевреј ко је нациста и Србин ко је Хрват. То може само рећи човјек тих димензија, добитник Нобелове награде за књижевност – подсјетио је Брдар.
Он је нагласио да су филмови „А, Бог је ћутао“, „Крст од крви“ и „Сунце и жица“ приказани у свим великим музејима Холокауста у свијету.
– „Крст од крви“ је аутентичан, на јединствен начин свједочи о страдалничкој судбини Козарчана у њемачким логорима смрти. Прича је о два брата, Милошу и Марјану Бањац, гдје је један стражар на сјеверу Норвешке упуцао Милоша, а његов брат Марјан крајем Другог свјетског рата нацртао крст од крви. Од тада, Норвежани црвеном бојом обнављају овај крст и чувају успомену на логораша којем до скоро нису знали ни име, ни поријекло – каже Брдар.
Он додаје да је филм „Сунце и жица“ снажна и упечатљива прича о породици Каурин, њих 14 који су одведени у Јасеновац.
Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић изразио је задовољство што се Кинотека Републике Српске налази на Палама и истакао да увијек припремају садржаје вриједне пажње.
Вуковић је нагласио да су филмови Симе Брдара значајни за српски народ јер се он 25 година бави истраживањем злочина у Јасеновцу, Јадовну.
Симо Брдар се више од 25 година бави истраживањем геноцида и Холокауста, почасни је члан Издавачког савјета Института Јасеновац у Њујорку од 2007. године и добитник бројних награда за филмове који су приказани на међународним филмским фестивалима широм свијета.
Брдар, бивши директор и кустос Спомен-подручја Доња Градина, режирао је, између осталих, филмове „Крв и вода“, „Јасеновац“, „Градина“, „Марјановићи“, „И то је Јасеновац“, „Саво водо“, „Градина и Јасеновац градови мртвих“, „Предграђа мртвих“.
Одржао је пројекције филмова и предавања у Норвешкој, Грузији, Литванији и другим земљама, гдје је оставио снажан утисак и послао јасну поруку о размјерама зла у усташким логорима смрти Јасеновац, Стара Градишка, Млака, Јабланац и другим.
Извор: РТРС ; Наслов и опрема: Јадовно 1941.
Везане вијести:
Симо Брдар – “Најлонска Гробница” | Јадовно 1941.
Прилог из 1999. године: Јасеновачка збирка на путу ка забораву …
У току снимање документарног филма “Крст од крви” Симе Брдара