Prilikom obilježavanja 16. godišnjice hrvatske vojne operacije “Oluja” 5. avgusta 2011. godine u Kninu, Ivo Josipović je izjavio da neće proći dugo vremena kada će Srbi iz Krajine zajedno sa Hrvatima slaviti “Oluju”, odnosno 5. avgust kao dan pobjede u domovinskom ratu, nakon što prihvate istorijske činjenice vezane za Drugi svjetski rat koje su na strani hrvatskog naroda i hrvatske države.   Da bi bar donekle potvrdio svoju ocjenu datu 5. avgusta 2011. godine u Kninu Josipović je na perfidan način nastavio da u svojoj državničkoj aktivnosti ponižava u prvom redu krajiške Srbe kroz veličanje hrvatske zločinačke vojne operacije “Oluja”, pa je u Knin 5. avgusta 2012. godine na obilježavanje

Povodom izjave premijera Ivice Dačića da “hoće da vodi realnu politiku, a ne nebesku Srbiju”, njegovo preosveštenstvo umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije poručio mu je da zemaljske Srbije nema bez nebeske.     Epsikop Atanasije je u otvorenom pismu upitao Dačića da li zna da za Srbe Svetoga Save i kosovskog Velikomučenika Lazara nema zemaljske Srbije bez nebeske, kao što nema ni ljudskog bića samo zemaljskog, bez nebozemnog.   U pismu se naglašava da pravoslavna vera i Crkva Božja žive život koji započinje na Zemlji, a nastavlja u Carstvu nebeskom po srpskom svetokosovskom Zavjetu i ne prihvata takozvano “civilizacijsko” raspolućenje i degradiranje čovjeka i naroda svođenih na ovozemnu horizontalu groba i smrti.   Umirovljeni

Povodom teksta „Ne udvaram se publici”, nedelja, 19. avgusta 2012. U saznavanju prošlosti jedino je legitimna i poželjna naučna revizija (dograđivanje). No, ona ponajmanje utičena društvenu svest. Mediji i slika prednjače. Intervjui povodom pretpremijere filma „Kad svane dan”, sa režiserom Paskaljevićem, glumcima Ejdusom i Nadarevićem, te Filipom Davidom koscenaristom, u sadržaju imaju proizvoljnosti kojezamućuju sliku jedne od najosetljivijih tema Drugog svetskog rata – holokausta. Nekoliko tvrdnji zavređuje komentar: da je uništeno 30.000 Jevreja u Beogradu; da je samo mesto logora Sajmište bilo i stratiše („gde je stradalo …”); da je „Nedićeva policija (je) poslala sedam hiljada ljudi u Topovske šupe i da nije bilo njegove saradnje sa kolaboracionistima (?) logor Sajmište

Međunarodna inicijativa za praćenje antisrbizma poziva donatore i aktiviste da pomognu u suzbijanju antisrbizma u svetu i kod nas. Cilj je da u sledećoj deceniji antisrbizam postane globalno neprihvatljiv. “Imoba” je novi način specifičnog srpskog delovanja koji su omogućili Internet, društvene mreže i novi mediji. Međunarodna inicijativa za praćenje antisrbizma – MIPA (IAM – International Initiative for Antiserbism Monitoring) objavila je početak kampanje za sakupljanje sredstava za buduće akcije ove organizacije.     Pod sloganom „Dok se ne suprotstavimo…” Međunarodna inicijativa za praćenje antisrbizma je publikovala detaljnu brošuru koja poziva na organizovanu i profesionalnu akciju usmerenu ka suzbijanju antisrbizma u svetu. Brošura je namenjena donatorima i aktivistima širom sveta, a

List Srba Dubrovčana ,,Dubrovnik” pratio je saradnju Matice srpske iz Dubrovnika sa srpskim ustanovama i društvima u drugim krajevima Jugoslavije. Krajem 1937. održana je u Beogradu prethodna konferencija za osnivanje Saveza srpskih kulturnih i prosvetnih društava. Izabran je akcioni odbor, a šira konferencija, na kojoj je trebalo da se izabere izvršni odbor planirana je 27. februara 1938. na Svetog Savu. Konferenciju je otvorio pretpredsednik glavnog odbora ,,Prosvjete” iz Sarajeva dr. Voja Besarović. Iz njegovog govora o ciljevima Saveza ,,Dubrovnik” preneo je: ,,Жivotni interesi cijelog našeg naroda … su tražili i traže da se prosvjećenost kao bitni uslov svakog narodnog, duhovnog i kulurnog napretka u svima slojevima naroda što više i

U svom prvom sučeljavanju sa tužiocima haškog suda, Slobodan Milošević je posebnu pažnju posvetio zbivanjima na Kosovu i Metohiji, kako pre, tako i tokom same agresije NATO-a na Jugoslaviju, a naročito onome što se tamo događalo kasnije kad je taj deo Srbije stavljen pod kontrolu međunarodnih snaga. “Iz celog ovog pregleda” – rekao je on posle nabrajanja onih najdrastičnijih primera počinjenih zločina – “vidi se da se radi o produženom zločinu koji i danas traje i radi se o zločinačkom udruživanju sila koje su izvršile agresiju na Jugoslaviju sa teroristima, ubicama, palikućama i narko-mafijom kosovskih Albanaca, koji danas pored Srba ubijaju i Albance. Dvostruki aršini Možda vi nemate te podatke,

Niko nikada nije objasnio zašto partizanske jedinice nikada nisu ni pokušale da oslobode logor Jasenovac   Holokaust ostaje centralni elemenat novije nemačke istorije i jevrejskog identiteta. Nemci i Jevreji u celom svetu holokaustom su međusobno neraskidivo povezani. Je li Nemcima i Jevrejima to zajedništvo dovoljno i za budućnost zajedničkog nastojanja da se prošlost više nikada ne ponovi? Mogu li Srbi i Hrvati funkcionisati na sličan način, pri čemu ne mislim da su Hrvati Nemci, a Srbi Jevreji. Iako su Srbi jedini narod, uz Jevreje i Rome, koji je u Drugom svetskom ratu bio žrtva genocida. Niko nema pravo ni moralni autoritet da konačno podvuče crtu ispod svakog razračunavanja sa prošlošću,

Kako se ovih dana pojavila vest o „velikom kritičaru Ratka Mladića koji je stao u odbranu Srba“, Majklu Dobsu, i kako je ta vest izazvala oduševljenje na rodoljubivim forumima, valjalo bi da dobro pogledamo kako to  dotični gospodin „brani Srbe“. Dobs je na svom blogu napisao da su „Srbi imali opravdane razloge za zabrinutost… i da je glavni razlog za zabrinutost bilo pitanje bezbednosti i prava oko dva miliona Srba koji su živeli u otcepljenim republikama Hrvatskoj i Bosni. Užasni zločini koje su tokom Drugog svetskog rata hrvatske ustaše počinile nad Srbima, kako u Hrvatskoj, tako i u Bosni, još su sveži u sećanju mnogih Srba i oživeli su pod uticajem

Nastavljajući svoju besedu, ubitačnu optužbu NATO američkih zločina počinjenih bombardovanjem Jugoslavije 1999. godine, Slobodan Milošević se posebno osvrnuo na bombardovanje kineske ambasade u Beogradu i utvrdio da je to bio sračunati potez Klintonove administracije koja je želela da pokaže svoju militarističku premoć i silobatnost. “Sedmog maja u 23.50 gađana je zgrada Ambasade Narodne Republike Kine. U toj zgradi kineske ambasade poginuli su i diplomate i novinari, a sve izjave o grešci ili greškama su potpuno neistinite. Prvo su pravdali greškom da je tu nekad bila neka vojna zgrada pa nisu imali ažuran plan, što je bila notorna laž, jer je kineska ambasada u Novom Beogradu izgrađena na potpuno praznom zemljištu,