Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
– srpski žandarm Slaviša Matejić
(FOTO: Kurir.rs – Milica Milovanović)
Žandarm Slaviša Matejić je 1998. u zasedi OVK ranjen sa sedam metaka, jedan terorista ga je uhvatio za kosu, podigao mu glavu i „overio“ ga u vrat. Svi su bili uvereni da je poginuo.
Pripadnik niškog odreda Žandarmerije Slaviša Matejić (46) iz Svrljiga, koji je 28. februara 1998. u selu Likošanima na Kosmetu, u zasedi OVK, pogođen sa sedam metaka, dočekao je odlazak u penziju.
U napadu na srpske policije tog dana stradala su četvorica pripadnika MUP. Matejić je uspeo da preživi pukom srećom, a jedan terorista ga je, već teško ranjenog, „overio“ metkom. Posle dugotrajnog lečenja vratio se u službu i radio još 18 godina.
Matejić i njegovi drugovi napadnuti su prvog dana oružane pobune na Kosmetu.
– Oko 12.30 časova krenuli smo u pomoć prethodnoj patroli, koja nas je radio-vezom pozvala u pomoć iz Glogovca. Išli smo „ladom nivom“ seoskim putem kroz Likošane kad je ispred nas stao terorista i počeo da puca.
OBEĆAVALI MI STAN, AL’ NISAM GA DOBIO
Nakon tromesečnog lečenja vratio se na posao u Svrljig, a Žandarmeriji se ponovo pridružio 2011.
– Imao sam obećanja da ću dobiti stan, da će mi biti obezbeđen posao za ženu zbog svega što sam prošao braneći domovinu. Ništa od toga se nije desilo. Ali opet sam zadovoljan što sam uspeo da dočekam penziju, za razliku od mojih drugova koji su tog dana ostali mrtvi u Likošanima – zaključuje Matejić.
Usledila je paljba sa svih strana, jer su se ostali napadači rasporedili oko nas u potkovicu. Video sam dvojicu mojih kolega kako padaju mrtvi, treći je bio teško ranjen. Ja sam samo osećao utrnulost, nisam ni pretpostavio koliko sam teško ranjen. Jedan ranjeni policajac je uspeo da izbaulja iz vozila.
Pokušao je da se skloni. Oni su ga stigli i „overili“ u vrat. Zatim su prišli našem vozilu. Znao sam šta sledi. Pravio sam se da sam mrtav. Pucali su po jednom u mrtve kolege, a zatim sam osetio kako me neko hvata za kosu, podiže mi glavu i puca u mene. Nisam se ni mrdnuo kad me je pogodio metak u lopaticu.
Znao sam da sam gotov ako shvate da sam još živ. Poslednje što sam od njih čuo bile su reči na albanskom: „Gotovi su“ – opisuje stradanje Matejić.
Život, kaže, duguje pripadnicima SAJ koji su iz Prištine stigli helikopterom.
– Akcijom spasavanja rukovodio je Bratislav Dikić. Oni su nas izvukli, ali, nažalost, tada su poginula još dva policajca. Prebačen sam u bolnicu u Prištini. Tri metka sam dobio u stomak, jedan mi je smrvio stopalo, ranjen sam i u ruku i potkolenicu, a onaj koji je trebalo da bude smrtonosan pogodio me je u blizini kičme. U Prištini me je operisao doktor Tomanović, ali šanse su mi bile minimalne. Taj čovek, koji je kasnije kidnapovan i za koga se ni dan-danas ne zna šta je s njim, uspeo je da mi spase život – priseća se Matejić.
Tog 28. februara poginuli su Miroslav Vujković (27) i Goran Radojičić (30), koji su s Matejićem bili u vozilu, dok je Pavle Damjanović teško ranjen. Milan Jovanović (26) i Radojica Ivanović (28), obojica iz Pančeva na radu u Opštinskom MUP u Glogovcu, takođe su poginuli u borbi s teroristima.
(Kurir.rs)
Izvor: SRBIN INFO
