Отворена изложба о усташком логору Слана који није преживио ни један српски заточеник

Изложба „Пут без повратка – од логора Слана до логора Јасеновац“ отворена је у сриједу у Спомен-подручју Јасеновац у организацији те јавне установе и Документе усусрет годишњици пробоја из логора, саопштено је из Документе.

Аутор изложбе и равнатељ ЈУСП-а Јасеновац Иво Пејаковић истакао је „да сурови услови логора, као и једнако суров однос усташа према заточеницима, нису оставили пуно свједока“ те споменуо преживјеле Павла Леwа (Pavle Low), Златка Вајлера лера (Zlatko Weiller) и Емерика Блума.

Водитељица Доцументе Весна Тершелич подсјетила је да је плоча у спомен на некадашње логоре на Пагу у ували Слана и насељу Метајна три пута уништавана, задњи пут 2013. године.

Она је изразила жељу за организовањем изложбе и у другим мјестима, посебице у Новаљи близу које се логор Слана налазио, како би се боље информисала јавност.

Преживјели га ријетки Јевреји

Изложбу су организирали ЈУСП Јасеновац и Документа – Центар за суочавање с прошлошћу,уз подршку Stiftung EVZ-a и Међународног савеза за сјећање на Холокауст.

Логор Слана био је смјештен у средишњем дијелу острва Пага, у дубокој ували што гледа на Велебит. У њему су се налазила два подлогора: један за Србе, други за Јевреје. Према свједочењу ријетких преживјелих Јевреја, однос према Србима био је још бруталнији, а посљедице су биле такве да, према досадашњим сазнањима, не постоје случајеви српских заточеника који су преживјели логор Слана и Други свјетски рат те о томе оставили свједочанство. Због тога се о догађајима у логору Слана зна тек оно што је сачувано у свједочанствима преживјелих јеврејских заточеника, наводи Документа.

Мјесто логора није обиљежено спомеником или спомен-плочом. Чување успомена на жртве Холокауста и Геноцида је цивилизацијска тековина и зато жртве заслужују боље, каже се у саопштењу Документе – Центра за суочавање с прошлошћу и закључује: „Стога памтимо жртве логора Слана.“

Извор: INDEX HR