Оспоравање страшних злочина у Јасеновцу слави се, а не кажњава

У Хрватској се објављује све више књига које негирају усташка недела и врше срамотну ревизију историје, а тамошња власт то прећутно одобрава.

Јасеновац није био логор смрти, већ радни логор. Срби су починили геноцид над Хрватима, а онда своје жртве оптужили за злочин над њима. У Јасеновцу нису убијана деца. Тамо нико није доведен зато што је био Србин, Јеврејин или Ром. У Јасеновцу се умирало од болести, понајвише од тифуса који су доносили партизани.

Овакви садржаји, који негирају нацистичке злочине и Холокауст, у уређеним демократским државама третирају се као кривично дело, у Хрватској, где се свакодневно објављује књиге са оваквим тврдњама – није одговарао нико. Напротив, хрватско издаваштво непрестано „обогаћују“ дела иза чије промоције осим издавача и аутора стоји и Католичка црква, која најдиректније помаже њихову промоцију.

У обиљу таквих садржаја можда је понајдаље отишао историчар из Сплита Стјепан Лозо, који тврди да су – Срби током Другог светског рата починили геноцид над Хрватима. Његова књига „Идеологија и пропаганда великосрпског геноцида над Хрватима, пројекат хомогена Србија 1941“ настала је, како каже, као одговор на „зов стотина хиљада невино побијених Хрвата у великосрпском геноциду“.

Узбуну је подигла и књига Срђана Вукића „Радни логор Јасеновац“, која се рекламира и на следећи начин:

– Је ли ова књига покушај ревизије логора Јасеновац? Јест.

– Настоји ли ова књига уништити мит о Јасеновцу? Да.

Можда је „најзанимљивије“ на промоцијама књиге „Слуга домовине“ о животу усташког кољача Макса Лубурића аутора Владе Владића, које се завршавају покличом „за дом спремни“. То изговара уредник књиге Џон Иван Прцела, Лубурићев кум и савременик, стар 97 година.

Ових дана пред публику стиже „свеж“ материјал. За 17. јануар најављена је промоција књиге „Разоткривена јасеновачка лаж“, а Центар „Симон Визентал“ од хрватске државе тражи њену забрану.

Књиге које негирају усташке злочине у Јасеновцу

Издавач књиге је Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац, које је већ издало и књигу „Јасеновачки логори – истраживања“.

* Како све ово тумаче историчари?

– То је део пројекта који на нов начин тумачи тај период хрватске прошлости, ствара се нови наратив о НДХ – каже за „Новости“ историчар Милан Кољанин. – Уочљиво је да се у центар приче ставља Јасеновац, како би се заборавила бројна друга стратишта по Хрватској.

Као посебно опасно Кољанин оцењује то што се књиге промовишу преко Католичке цркве, што им даје већи ауторитет јер црква има велики утицај, и када она стане иза нечега тај се пројекат не доводи у питање.

– У уређеним европским државама, уколико би неко негирао злочине у Аушвицу или неком другом логору, то би било третирано као кривично дело – напомиње Кољанин.

Да ове књиге за циљ имају ревизију савремене хрватске историје, негирање усташких злочина и релативизацију целог периода постојања НДХ, сматра историчар из Загреба Хрвоје Класић.

– Те књиге су дело чланова Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац у коме има и академски образованих историчара, али има и људи који са историјом немају никакве везе. То Друштво својим деловањем не ради само против Устава Хрватске, него би се одређеним ставкама у њиховом „истраживању“ у демократском друштву и правној држави позабавила и правосудна тела – упозорава Класић.

И ФИЛМ У СЛУЖБИ РЕВИЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ

ПРОШЛЕ године појавили су се књига и филм „Мит о Јасеновцу“ Романа Лељка, који такође негирају усташке злочине. Филм почиње речима Макса Лубурића:

– Треба градити хрватску државу за нашу децу, без комплекса кривице, одговорности и рата очева. У атомско доба не можемо проповедати старе системе, али да старе врлине, и морамо мислити на ону Хрватску каква ће бити године 2000, када сви ми постарији будемо иструнули у гробу.

Аутор: Љ. БЕГЕНИШИЋ

Извор: НОВОСТИ