Ок­то­бар на Ко­за­ри 1942. је био цр­вен од кр­ви

При­је­дор – Уста­шки зло­чин у ко­зар­ском се­лу Ве­ли­ко Па­лан­чи­ште, 22. и 23. ок­то­бра 1942. го­ди­не, ка­да је ли­кви­ди­ра­но ви­ше од 400 ме­шта­на овог и су­сед­них ме­ста, опи­сан је у мно­гим из­ве­шта­ји­ма, књи­га­ма, исто­риј­ским до­ку­мен­ти­ма и све­до­че­њи­ма ма­лог бро­ја пре­жи­ве­лих.

Пише: Милан Пилиповић

О то­ме, Удру­же­ње „Ја­дов­но 1941” пи­ше: „Ка­да су уста­ше за­вр­ши­ле по­кољ му­шка­ра­ца, по­че­ли су са од­во­ђе­њем гру­па же­не и де­це углав­ном на исту ло­ка­ци­ју, али и у за­се­о­ке зва­не Је­зе­ри­не и оста­ле де­ло­ве бли­же око­ли­не. На­чин кла­ња и уби­ја­ња био је сли­чан, с тим што су мла­ђе же­не и де­вој­ке би­ле пр­во си­ло­ва­не, а за­тим су уби­је­на де­ца ста­вља­на на ма­са­кри­ра­не дој­ке мај­ки, а код де­во­ја­ка, на­кон ди­вљач­ког ижи­вља­ва­ња се­че­не су дој­ке и оста­ли де­ло­ви те­ла.”

На­чин ижи­вља­ва­ња, кла­ња и уби­ја­ња де­це и мај­ки за­јед­но не­мо­гу­ће је опи­са­ти. Је­дан ма­ли број же­на, иако по­вре­ђе­не са де­се­ти­на­ма убо­да, не­ким чу­дом је пре­жи­вео тај ма­са­кр и оне су че­сто при­ча­ле о овим стра­хо­та­ма. Ме­ђу њи­ма је Да­ра Ба­но­вић са 29 убо­да и исто то­ли­ко ожи­ља­ка, ко­ја је го­ди­на­ма по­сле ра­та, све­до­чи­ла о ок­то­бру, цр­ве­ном од кр­ви ње­них ком­ши­ја, род­би­не, уку­ћа­на, а ме­ђу њи­ма и дво­го­ди­шњег си­на Бо­шка и че­тво­ро­го­ди­шње кћер­ке Ра­до­слав­ке.

Сто­јан Ба­но­вић из су­сед­ног Ма­лог Пан­чи­шта ка­зао је, при­ли­ком не­дав­ног обе­ле­жа­ва­ња овог до­га­ђа­ја, да су сви ње­го­ви уку­ћа­ни, осим де­де, уби­је­ни исте но­ћи, а ку­ћа за­па­ље­на. Мла­ден Вуч­ко­вац је у ше­стом ме­се­цу остао без мај­ке, ко­ја је ра­ње­на по­бе­гла у шу­му, али је убр­зо под­ле­гла по­вре­да­ма.

Вељ­ко Ро­дић, пред­сед­ник СУБ­НОР-а При­је­дор, го­во­ре­ћи о уста­шком зло­чи­ну у Ве­ли­ком Па­лан­чи­шту, ка­же да је 26 це­лих по­ро­ди­ца уби­је­но, а у 23 ку­ће пре­жи­ве­ла је са­мо по јед­на осо­ба. Исто­ри­ча­ри су за­пи­са­ли да је у Ве­ли­ком Па­лан­чи­шту на звер­ски на­чин умо­ре­но 259 де­це.

У цр­кве­ној оп­шти­ни Па­лан­чи­ште, као и ис­тра­жи­ва­њем За­ви­чај­ног му­зе­ја При­је­дор, не­по­бит­но се до­шло до са­зна­ња да су Ср­би ли­кви­ди­ра­ни но­же­ви­ма, се­ки­ра­ма, ма­ље­ви­ма и на ве­ша­ли­ма. Пу­шка се чу­ла ис­кљу­чи­во при­ли­ком по­ку­ша­ја бек­ства. По­сле ма­са­кра, уста­ше су још не­ко­ли­ко да­на бо­ра­ви­ле у Ве­ли­ком Па­лан­чи­шту. Тра­жи­ли су пре­жи­ве­ле, у на­ме­ри да це­ли крај опу­сто­ше, да ви­ше не­ма ко да по­све­до­чи о њи­хо­вим звер­стви­ма. То је оне­мо­гу­ћи­ло са­хра­не, а људ­ске ле­ше­ве, раз­ба­ца­не и из­мр­цва­ре­не, уна­ка­зи­ле су жи­во­ти­ње. Овај зло­чин, са озна­ком по­вер­љи­во, за­бе­ле­жен је 1. но­вем­бра исте го­ди­не, и у слу­жбе­ном ак­ту не­мач­ког Тре­ћег пу­ка. Утвр­ђе­но је да су све осо­бе, ко­је су уста­ше за­те­кле код сво­јих ку­ћа, уби­је­не без об­зи­ра на пол и ста­ро­сну доб. Не­мач­ки офи­цир кон­ста­то­вао је, да је Осма уста­шка бој­на по­чи­ни­ла ма­со­ван по­кољ, и на­ре­дио да се она од­мах раз­о­ру­жа.

У из­ве­шта­ју се на­во­ди да је за­по­вед­ник Вик­тор Но­вак, ко­ји је, 28. ок­то­бра, су­о­чен са од­го­вор­но­шћу пред Нем­ци­ма, по­ку­шао са­мо­у­би­ство. Де­сет уста­ша је ухап­ше­но и пре­да­но не­мач­ком пре­ком су­ду. У књи­зи Ма­ри­не Љу­би­чић Бо­гу­но­вић „Уста­шки по­кољ над Ср­би­ма у се­ли­ма Ве­ли­ко и Ма­ло Па­лан­чи­ште и Гор­њи Је­ло­вац код При­је­до­ра 1942. го­ди­не” на­ве­де­на су име­на зло­чи­на­ца: Пе­пин Кро­ча, Иви­ца Ша­лић, Ле­о­полд Је­длич­ка, Лу­двиг Јор­дан, Јан­ко Не­мрав, Јан­ко Јор­дан, Ху­се­ин Му­ја­гић, Ху­се­ин Хер­гић и Са­фет Су­љић. Ве­ћи­ном су уста­ше из су­сед­них се­ла или око­ли­не При­је­до­ра.

По­кољ у Па­лан­чи­шту, на­во­де у Удру­же­њу „Ја­дов­но 1941”, за­јед­но са по­ко­љи­ма у Драк­се­ни­ћу, Мо­ти­ка­ма, Шар­гов­цу, Дра­ку­ли­ћу и руд­ни­ку Ра­ко­вац, спа­да у нај­мон­стру­о­зни­је на те­ри­то­ри­ји Ко­за­ре и Пот­ко­зар­ја. Не­раз­ја­шњен је по­вод за овај по­кољ. У ли­те­ра­ту­ри се по­ми­ње не­у­спех уста­ша у офан­зи­ви на Ко­за­ру, ко­ји су због то­га из­вр­ши­ли од­ма­зду над ци­ви­ли­ма.

Извор: ПОЛИТИКА

---

Везане вијести:

Покољ у селима Паланчиште и Јеловац кроз документа и свједочења преживјелих

Паланчиште: 20. октобар – да се не заборави !

Дара Бановић

Милош Стојановић: Јасеновац – епицентар концентричних кругова зла

Горњи Јеловац код Приједора, мјесто стравичног покоља

---

Фељтон 3. дио – Не ори тамо – тамо су клали!