Od Jasenovca do Perta

Priča o 92-godišnjoj Neveni Kotur iz Perta, jednoj od poslednjih preživelih iz zloglasnog ustaškog logora smrti „Jasenovac“.

Nevena iz Jasenovca je kao desetogodišnja devojčica odvedena u ustaški logor, gde je preživela zverstva i strahote Nezavisne Države Hrvatske. Nakon rata i oslobođenja vratila se u rodno mesto, gde je živela sve do 1992. i ponovnog buđenja fašizma. Poslednjih 15-ak godina živi u Pertu sa svojom porodicom.

Susret sa Nevenom Kotur, jednom od poslednjih preživelih najstrašnije srpsku a verovatno i svetske golgote – logora Jasenovac, bio je za (ko)autora ovih redova nesvakidašnji i dragocen, s dozom posebnog pijeteta i dubokog naklona teškom bremenu sudbine deteta – logoraša.  Pored toga, bio je to topli susret sa staricom majkom i bakom, koja nesumnjivo zna tajnu života. Upravo to izražava neobična blagost i lepota lica, iako već u desetoj deceniji života. Bistrih očiju, ali pogleda lako prevučenog neznatnom nijansom strepnje, koja je i pored  Nevenine prekaljenosti sudbinom nesumnjivo ostala u svesti i sećanjima na strah i stradanje nesagledivih mera.  A možda se to javlja kod većine nas u vremenu zalaska životnog ciklusa, kada se vraćamo detinjstvu, ali je za većinu to najčešće sećanje i vraćanje jedinom lepom i bezbrižnom periodu, dok se Nevena vraća detinjstvu kao stradanju, vremenu kada joj je život visio o koncu i bio ispunjen patnjama.

ROĐENA U MESTU JASENOVAC

Rođena je 30. novembra 1931. godine kao Borović Nevena, od majke Spasenije (devojačko Puđa) i oca Ilije, u mestu čije ime bi trebalo da asocira na razdraganu igru sunčevih zraka u lišću jasenova, ali to ime asocira na najveće stradanje ikada, na zloglasni logor Jasenovac.

Zaista, Jasenovac se takvim nije činio pred rat: savska lučka varošica, sa privredom i zanatstvom, gde su živeli, naizgled složno, Srbi i Hrvati u otprilike podjednakoj srazmeri, nešto Jevreja i drugih. Porodica Borović je imala petoro dece, dva sina i tri kćeri, godišta između 1924. i 1938.

Logor u Jasenovcu je formiran 1941. godine od manjih okolnih logora – Krapje, Plesmo, Bročice (logor „Šuma“), ali u tom periodu jasenovački Srbi uglavnom nisu bili dirani. Međutim, prema svedočenju preživelih Jasenovčana, uoči Markovdana, 8. maja 1942. inscenirano je ubistvo ustaša u čije su uniforme obučeni ubijeni Jevreji. Optužen je bio Gavro Borović, rođak Neveninih, koji je odmah ubijen na kućnom  pragu, a familija mu oterana u logor. Tog jutra dok su ljudi još spavali, ustaše su upadale u kuće i redom isterivale i hapsile Srbe, a za prepoznavanje srpskih kuća su koristile susede, prvenstveno ustašku mladež.

Nevena se s bratom Mladenom, starim  oko tri godine, slučajno zatekla kod svoje tetke Draginje, udate u familiju Đilas, Jasenovčana katoličke vere. Kad su ustaše upale i uhvatile decu, tetka je molila da ostave makar dečaka, ali su i njega odveli, a tetkin sin, tada gimnazijalac, nije bio kod kuće. On je bio vrbovan u ustaše, ali je odbio da se javi, pa je kasnije pobegao u partizane. To je i Neveninu tetku koštalo života, ubrzo je odvedena u logor i ubijena, ali je makar njen sin preživeo rat, kao zaslužni oficir.

DETINjSTVO U LOGORU SMRTI

Nevenu i njenog brata zajedno s celom porodicom, i druge uhvaćene Jasenovčane su najpre oterali u sabirni logor u Jasenovcu, zatim u logor Stara Gradiška, gde su vršili selekciju i odvajali decu od roditelja, pa su tako i Nevena i mali Mladen odvojeni od majke i starijih sestara, Anke i Jele. Njih tri su oterane na prinudni rad u Nemačku.

Nevenin otac Ilija bio je sa ostalim srpskim muškim življem iz Jasenovca i okoline interniran u sabirni Logor Zemun (Staro Sajmište) gde je izvršena selekcija. Deo ljudi koji nisu bili sposobni za rad je vraćen u Jasenovac.  Sposobni su oterani na prinudni rad u Norvešku i većinom su tamo ostavili svoje živote, a među njima je bio i Nevenin otac. On je stradao već 1942. godine.

Nevena, Mladen i njihov stariji brat Nenad su deportovani u Zagreb, odakle je Nenad kasnije dat za slugu u jednu hrvatsku porodicu negde blizu Varaždina, a Nevena i Mladen su prebačeni u Jastrebarsko. Jednom prilikom Nevena je u logoru izgubila iz vida svog malog brata Mladena, koji je tako nestao zauvek.

Nevena Borović je bila deo istorijskog oslobađanja Jastrebarskog, kada su partizani Osme kordunaške divizije krajem avgusta 1942. godine oslobodili logor i poveli decu sobom. Međutim, veliki deo dece, iznemogao od gladi, bolesti i užasnih uslova u logoru, nije mogao da maršira dalje ka Kordunu, pa su ih partizani morali ostaviti, planirajući da ih sutradan prevezu na slobodnu teritoriju, ali nisu uspeli u tome. Nevena je bila među tom decom koje su ustaše sustigle i vratile ih u logor. U svakom slučaju, prema istorijskim svedočanstvima, tada je oslobođeno 727 dece.

Jedna Nevenina humana tetka, iz sela Gorice kod Nove Gradiške, iz porodice Jerić (i Batar), je nekako uspela da izvuče osmoro dece iz Jastrebarskog i da ih smesti delom kod sebe, iako je i sama imala petoro nejači, a deo je smestila po susedskim kućama, da služe. Među njima je bila i Nevena koja je tako i dočekala kraj rata, služeći u domaćinstvu hrvatske porodice.

Nevenina majka i sestre su se završetkom rata vratile s prinudnog rada, ali su majka i sestra Jelena umrle u bolniici u Novoj Gradiški 1945. godine od tuberkuloze, od koje su obolele u Nemačkoj. Brat Nenad je kasnije u Zagrebu bio usvojen, ali se u Jasenovac vratio kao partizan 1945. godine.

Zahvaljujući angažovanju dobrotvorke Dijane Budisavljević hiljade dece je bilo spašeno iz ustaških logora. Anka, starija sestra Nevene i Mladena, je posle rata uzalud tražila njihovog nestalog brata, sve do 80-ih godina, dok je snaga nije izdala.

ŽIVOT POSLE STRAHOTA I BUĐENjE ZLA

Nevena se 1953. godine udala za Mihaila Kotura iz Jasenovca s kojim je dobila sina Gojka, kao jedino dete. Gojko je odrastao u Jasenovcu, u kojem  je nastavio život i posle školovanja i zaposlenja osnovao porodicu i ostao uz roditelje..

Međutim, Nevenina najzad nađena porodična sreća posle skoro pola veka je ponovo došla u pitanje. Devedesetih su se opet probudile sile zla, a masovno hrvatsko naoružavanje unelo je strah i  nemir u srpski narod u Hrvatskoj.

U roku od mesec dana, od polovine jula i delom avgusta 1991. godine dešavaju se velike promene u Neveninoj porodici. Nakon krštenja Gojkove dece –  Ozrena (dve i po godine) i Ognjena (tri meseca), Nevena gubi supruga Mihaila, Gojko oca, a deca dedu. Svestan da istorija može da se ponovi, Gojko odvodi porodicu u Obrenovac kod tetke Anke, Nevenine sestre. Povratkom u Jasenovac, Gojko zatiče samo zgarište rodne kuće, koja je eto, preživela Drugi svetski rat, ali, nije uspela da preživi 1991. godinu. Budući na taj način upozoren, Gojko dolaskom UNPROFOR-a 1992. odlučuje da se pridruži i pomogne porodici u Srbiji, kojoj s dvoje male dece nije bilo lako.

PAD KRAJINE I DOLAZAK U PERT

Kada je pala Krajina godine 1995, a Srbija bila u velikoj izbegličkoj krizi, i sama pod sankcijama, nije pružala mnogo perspektive ovoj napaćenoj porodici, Gojko na poziv rođaka, sa suprugom i decom odlazi u Zapadnu Australiju. Nakon dugogodišnjeg procesa za dobijanje vize za Nevenu, 2008. godine doveo je i nju da bude uz porodicu. Do danas je porodica Kotur ostala u Pertu vredno i časno radeći i školujući se, a pored toga, Gojko je istaknuti član i veliki dobrotvor srpske zajednice.

Još su za Nevenu žive slike stradanja, pretnji i šibanja prutom stražarki u logoru kad se neko, na primer, usudi da priđe bunaru da se napije vode nakon povraćanja ili dizenterije, te slike tela mrtve dece koja su ležala izdahnuvši tokom sna od nemoći, gladi i bolesti, jer se nije znalo ko će dočekati jutro. Ovo stradanje dece dolikuje samo izrazu “pakao na Zemlji”.

Nevena Borović – Kotur je imala retko trnovit životni put, pun preokreta i lomova, ali je preživela i izdražala što mnogi nisu. Ona sada tiho živi u Pertu okružena ljubavlju svoje divne porodice, dočekavši duboku starost samo zahvaljujući ljubavi – osećanju koje je prožima ceo život, iako je imala opravdanje i za očaj i bes.

Tako je ova tužna priča, jedna od bezbrojnih ratnih istorija srpskih porodica, u stvari istinita priča o još jednoj „Dari iz Jasenovca“, odnosno Neveni iz Jasenovca, koja je u logoru spašavala svoga brata. Nažalost, nije uspela da ga sačuva pored sebe, pitajući se ceo život da li je umro u logoru ili je negde odrastao usvojen, ne znajući svoje pravo ime i svoju pravu porodicu.

Mira Dragović, Gojko Kotur

Izvor: SRPSKI GLAS