О српској слободи

Цео данашњи свет прича о слободи, а сви су поробљени. Данашње ропство је само нешто комотније од оног старог.

Да ли је куповина слобода? Да ли је прелазак границе слобода? Да ли је слобода говора слобода? Да ли је демократија прозор у слободу? Да ли је завиривање у туђи живот слобода? Да ли смо ослобођени наметима које су нам даривали и онима које смо сами измислили? Да ли је слобода избора слобода за којом ми у себи жудимо?

Да ли ослобођење доноси слободу или ново поробљавање? Да ли победа доноси слободу или ропство од обавезе да се тај тријумфални низ настави? Да ли слобода подразумева укидање свих ограничења? Да ли је слобода кад си слободан да радиш шта хоћеш, а робујеш томе да ту слободу искористиш што квалитетније? Да ли је слобода обавеза? Да ли је слобода терет?

Има ли слободе у живљењу без икаквих обавеза или је то само лењост? Је ли слобода оно што су нас учили да је? Има ли слободе у Србији? Да ли је мир слобода? Зар најчувенија слобода није резултат победе у рату? Има ли слобода цену? Јесу ли ослободиоци ослободиоци или нови поробљивачи, јер смо им дужни своју слободу? Зашто се слобода толико цени ако сви тврде да су слободни?

Свет воли оно што нема. Свет воли мир, а утркује се у наоружавању! Свет воли једнакост, а једнаких нема нигде! Свет цени правду, а живи од неправде! Свет негује љубав тако што мрзи! Свет се понаша заштитнички тако што јаче брани од слабијих! Свет уважава тачност тако што пробија све рокове! Свет се уби од говора о заштити животне средине, а планета је на издисају! Свет тврди да је ова планета довољно велика за све људе овог света, али тражи нове планете и смишља планове за депопулацију! Свет обожава слободу зато што је у ропству! Нема човека без окова, ни окова који стоје неискоришћени!

У Србији се стално спомиње слобода! Слободе су нам гладна срца, пуна уста и због ње су нам празни стомаци! Ми желимо у слободу тако што молимо друге да нас поробе! Ми плаћамо ропство убеђујући себе да купујемо слободу! Ми се сами окивамо мислећи да се китимо! Ми сви желимо веће плате како бисмо за себе купили слободу! Ми се ослобађамо ослобађајући себе слободе!

Универзална слобода не постоји! Слободу не треба куповати и наручивати. Слободу треба наћи. Слобода и права нису исто! Ограничена слобода је слобода за људе! Ако неко нама дозволи превише слободе, а чим неко мора да нам је дозволи, онда нисмо слободни, ми сами себе лишимо исте! Уступи ли се превише слободе, онда је то анархија, а не слобода.

Што се тиче појединца, слободан је онај који сваког дана добија све већа ограничења. Слобода свој врхунац достиже у тренутку ослобађања. Уколико не постоји нека граница која нам је сваког дана постављена, а коју свакодневно себе натерамо да пређемо, како да постоји ослобођење и слобода који прате пробијање тих ограничења?

Ако неко Србину уступи превелику количину слободе, као што је то случај данас, онда тај народ, који је своју судбину градио борећи се за слободу, више нема сврху нити зна зашто постоји. Ето због чега су нама Србима даривали безграничну слободу.

Аутор: Милан Ружић

Извор: ИСКРА

Везане вијести:

Ламент над хрватском судбином | Јадовно 1941.

А ти, народе српски, лижи руку која те туче | Јадовно 1941.

Милан Ружић: Писмо предака | Јадовно 1941.