О чињењу, нечињењу и злочињењу (1)

Не знам гдје су донедавно почивали посмртни остаци четворице славонских епископа, али је преношење њихових костију у пакрачки Храм био одличан повод да се тамо, поред наших архијереја и свештенослужитеља, (опет) окупи шаролико друштво.

Пише: Душан Ј. Басташић

Поред вјерног народа, који је био присутан у много мањем броју од гостију, на том светом мјесту окупише се (опет) колаборационисти хрватског режима, било по задатку било због ПР-а (паблик рилејшн или односи са јавношћу), а уз њих и шачица бањалучких апологета и обожавалаца лика и дјела надлежног епископа.
Вјерни православни народ у Западној Славонији послије 1995. постоји још у траговима након што је већина тамошњег српског корпуса, који је данас бројчано присутан на нивоу статистичке грешке, атеизован, агностичан или покатоличен и на утабаном путу у кроатизацију.

Колаборационисти, који су (углавном из Загреба) дошли у узвратну посјету, већ четврт вијека спроводе хрватску државну политику, а професор Светозар Ливада назива их ХРбима. Ти српски врховници су задовољни архијерејским „освјежењима“, пошто умјесто блаженопочившег митрополита Јована и претходног владике Саве, који су их прозрели и нису „зарезивали“, нису окретали колач на божићним „домјенцима“ и комеморисали са хрватским (анти)фашистима, сада имају њима подобне, политички коректне, кооперативне, са неспорно „чистом“ ратном прошлошћу.

У својству изасланика предсједнице Хрватске и у улози инвеститоровог (хрватска Влада) надзорног органа за радове на обнови Епархијског двора, у Пакрац је  стигао и хрватски министар културе Златко Хасанбеговић.

Игноришући ону народну: „С ким си такав си“, владика је саопштио да је свако добродошао у Храм Господњи (шта ће ако сврате Мерчеп или Главаш?), а НДХ носталгични министар је узвратио да хрватска Влада финансира и „води бригу“ о хрватској културној сакралној баштини.

Како би то било да, на примјер, Иван Тасовац, министар културе Србије, на светковини у фрањевачком самостану у бачком градићу Бач изјави да тај самостан књижи у српску културну сакралну баштину – не можемо ни претпоставити.

За разлику од хрватских медија, нико се од српске „седме силе“, као уосталом ни домаћин, на ову изјаву није осврнуо, мада је највећу медијску пажњу у Пакрацу привукао управо Хасанбеговић.

Потпуно је јасно да хрватски министар зна шта говори пошто је такозвана хрватска православна црква дочекала власт и министра какве је само пожељети могла, који свакако неће остати глуви на вриштање оних на посљедњем попису преко 16.000 декларисаних „хрватских православаца“ да им се региструје црква и препусте некретнине Српске православне цркве (СПЦ) на подручју Хрватске.

Како било, обнавља се Владичански двор, приоритетно онај дио у коме је предвиђено да буде владичански кабинет и канцеларије за административно особље. Услиједиће обнова простора за (непроцјењиво вриједну) библиотеку која ће у Пакрацу ваљда бити сигурнија и ближа руци корисника него у Загребу, гдје се сада налази, или рецимо у Београду.

Обнову суфинансирају и институције Србије и Репиблике Српске, па пошто је значајан новац у оптицају, логично је питање којем броју српских домаћинстава у Западној Славонији би се тим новцем могли обезбједити основни услови за опстанак?

Даће Бог да се прича не заврши као у Теслином Смиљану у коме данас нема ниједног православног Србина а обновљена Црква је постала „спомен-црква“.

Након (најмање) деценију дуге паузе, истог дана је у манастиру Светог Јована у Јасеновцу одржана и сједница Одбора за Јасеновац Светог архијереског сабора СПЦ којим однедавно предсједава дугогодишњи секретар тог одбора владика Јован.

Покушао сам потражити опширнију информацију на сајту Одбора (чији се банер налази на свим странама званичног сајта СПЦ), али је као најсвјежија вијест она из „Џерузалем поста“ од 30. маја 2013. године, па ми бијаше дуго чекати.

Како преноси сајт Музеја жртава геноцида из Београда, одлучено је да Одбор промијени назив у „Одбор за Јасеновац и остала стратишта“ што ће, како се наводи, „довести и до проширења интересовања“.

Београдска „Политика“ пише да је Одбору за Јасеновац проширена надлежност, па ће се он убудуће бавити и свим осталим стратиштима на територији бивше Југославије. Наводи се да је идеја да сва та мјеста буду христијанизована, односно обиљежена крстом или капелом, како би се сачувала од заборава, али постала и молитвена мјеста.

О проширењу надлежности црквеног Одбора за Јасеновац извјестили су и хрватски медији, па „Јутарњи лист“ појашњава да ће се Одбор, између осталог, „бавити и злочинима нациста за време Недићеве Србије на Сајмишту“.

Ова очекивања нису без основа, пошто се поменути одбор до сада готово углавном бавио пројектима везаним за Холокауст и нема сумње да ће се од сада са проширеном надлежношћу значајније бавити овим питањем и на подручју Србије.

Наставиће се…

Аутор је предсједник удружења Јадовно 1941.

Везане вијести:
Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (2)

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (3)

Писмо Епископу славонском Јовану Ћулибрку поводом Дана сјећања на Јадовно 1941.

Писмо Епископу Јовану Ћулибрку