Биографија: Анте Земљар

АНТЕ ЗЕМЉАР је рођен у Пагу 1922. године. Судионик је НОБ-а од 1941. као илегалац, политички радник и официр. Од 1949. до 1953. као политички затвореник прошао је тортуру на Голом отоку. Основно и средњошколско образовање стекао је у Пагу и Шибенику, а у Загребу је дипломирао компаративу књижевност на Филозофском факултету.

Објавио је десетак књига. Анте Земљар се у књижевности огледао као пјесник, приповједач, путописац, романописац, критичар и сценариста. Сурађивао је у готово свим релевантним књижевним часописима, а писао је и радиокомедије те филмске сценарије.

Посебно се истакао тзв. оточном књижевности, описавши у неколико књига поднебље и људе из којега је потекао – Хрватско приморје и кварнерске отоке. Објавио је слиједеће књиге:

-Мозаик (Ријека, Ријечко књижевно и научно друштво, 1975.)
-Ђевица или мој Габријел о себи и другима (Сплит, Чакавски сабор,1977)
-Записи с Kубе (Ријека, с.н., 1979)
-Лептири и друге приповијетке (Загреб, Аугуст Цесарец, 1979)
-Хајка за мном по отоку 1 (Загреб, Спектар, 1985)
-Никако до младости (Загреб, Спектар, 1985)
-Улица пропуха (Ријека, Издавачки центар Ријека, 1985)
–Харон и судбине (Београд, Четврти јул, 1988)
-Пакао наде: хајка за мном по отоку 2, голооточке варијације (Загреб, Тргораст, 1997)
-Вечерњи разговори, 1995.-2000. (Ријека, Адамић, 2001)
-Kварнерски полиптих (Ријека, Издавачки центар Ријека, 2004)
-Мој пријатељ кос (Загреб, Дуриеуx, 2004)
-Пакао наде: хајка за мном по отоку 2, голооточке варијације (Загреб, Разлог, 2004)

-Документарни филм о Слани по сценарију који је радио за РТВ Загреб, под насловом Предани громачама, редатеља Dominikа Zenа

–Анте Земљар: Релативност познавања концлогора Слана на Пагу

У више је наврата награђиван књижевним наградама, међу осталим, чак шест пута наградом „Драго Герваис“ а награду „4. јул“ савезног одбора СУБНОР-а Југославије за најбољи роман на тему НОБ добио је 1985. године. Његови су радови преведени на талијански, шпански и енглески језик. Анте Земљар био је члан Друштва хрватских књижевника (ДХK), Хрватског друштва писаца (ХДП) и хрватског ПЕН центра. Његово име носи Удружење голооточана Р. Хрватске.

Умро је након краће и тешке болести 2004. године у Загребу.

„Земљар је први у земљи преко глоговог вијенца 1941. године осудио ове злочине, издржао до краја, пробио многе шутње и саставио књигу која није само опис догађаја већ и штиво које упозорава и обавезује све да се тргнемо и да никада не дозволимо да надвлада мрак – тиранија и подигне руку брат на брата као што се збило 1941. године у логору Слано…“

Никола Бистричић

„Најјаснији је Земљаров закључак да странице ни с овом књигом неће бити завршене о логору Слана. Ова ће књига иницирати даљња истраживања јер побуђује интерес, она ће покренути иницијативе да се на спомен реконструира оно што се реконструирати може, да се успореди оно што се успоредити може, да се напокон осуди оно што се осудити треба…“

Руда Полшак