Njima pamet ne treba

Ograničenim ljudima svojstveno je da misle kako sve znaju; čovek je osuđen na poraz onda kad poveruje da je najjači; svaka vlast, bez izuzetka, počinje da curi kroz prste kao suv pesak onoga časa kad nosioci te vlasti poveruju da im niko ništa ne može.

Nema političara na vlasti, osim ovih u Srbiji, koji vladaju bez savetnika, mudrih ljudi, punih znanja i životnog iskustva. Pogledajte, ili se raspitajte, ko su savetnici današnjih vladara Srbije. Sa kim Nikolić, Dačić, Vučić, razmenjuju mišljenja uoči važnih sastanaka na međunarodnoj sceni?

Znam lično trojicu ljudi u Beogradu, vrsne poznavaoce austrijske, engleske i ruske politike na Balkanu, sa kraja 19. i početkom 20. veka, onog vremena kad se na tom vetrovitom, nikad mirnom i krvavom prostoru lomila jedna i stvarala druga istorija.

To je vreme raspada i nestanka velikih imperija, vreme crtanja novih granica i karata Evrope, tada je nestala Austro-Ugarska monarhija, srušena imperija Osmanovića, ruska kruna pretopljena u petokraki simbol boljševičke države koja se rodila na Istoku; tada je nastala Albanija, prekomponovane Rumunija i Bugarska, Srbija dobila nove granice, obavljale se pripreme za stvaranje novih država iz kojih će se kasnije izleći opet nove državne tvorevine, ali sada strogo nacionalne, od naroda koji na pragu 20. veka nisu ni postojali. Ovo što se danas događa u vezi sa Kosovom i Metohijom samo je završni čin (ili jedan od njih) vremena koje spominjem.

Ona trojica o ovome sve znaju, ali šta to vredi zemlji Srbiji kad njihovo znanje ne treba srpskim vlastodršcima. I novi vladari Srbije veruju da su najpametniji na svetu. Njih “savetuju” prijatelji i kumovi. Ne pada im na pamet da uoči susreta sa Eštonovom i Tačijem, na primer, sednu sat-dva i saslušaju šta im pametniji od njih mogu da kažu na tu temu, pa da sami odluče. Pravo na odluku niko im ne osporava. Narod im je poverovao na izborima.

Ko u Srbiji, na Balkanu, na svetu, zna više o srpsko-hrvatskim odnosima od akademika Vasilija Krestića? Niko. Ovih dana, mada to mnogi ne vide, otvara se nova etapa u tim odnosima, velike sile najavljuju da će nakon svega i pored najnovijih poniženja ove jadne zemlje preko sudnica Haškog tribunala, od Srbije tražiti nove ustupke za Hrvatsku. Kako neki važan Srbin (zvao se on Nikolić, Dačić, Vučić) uopšte može da razgovor na ovu temu bez dubinskog poznavanja opšte i političke istorije odnosa Srba i Hrvata, bez prethodnog savetovanja sa spomenutim Krestićem.

Ne razumem kako je moguće voditi pregovore o rešenju kosovskog problema bez savetničkog tima sastavljenog od ljudi čije poznavanje istorijskog razvoja tog problema izaziva svako poštovanje, koji su o tome napisali knjige. A takvih u Beogradu ima, ali ih nema u kabinetima Vlade Srbije. Tamo je važna poslušnost, klimanje glavom, veličanje. Tamo čovek menja i pigment, čim sedne u neki od ministarskih kabineta.U svetskoj politici pozicija savetnika ima gotovo presudnu važnost. Svuda je tako osim u Srbiji. Leži li tu deo odgovora na pitanje zašto se Srbima u novije vreme – od Miloševića do Nikolića – događa sve što im se događa.

Ne smem ni da zamislim inferiornost srpske strane kad sedne za sto sa nekim iz Brisela, Bona, Vašingtona, Londona, Zagreba, Prištine… i otpočne razgovore od kojih zavisi budućnost Srbije i Srba.

Piše: Ratko Dmitorvić