Николић на Крфу: Братство грчког и српског народа сковано за вјечност (ВИДЕО)

Предсједник Србије Томислав Николић, који на Крфу предводи делегацију Србије на обиљежавању једног вијека од пробоја Солунског фронта, поручио је данас да је братство грчког и српског народа, сковано тада за вјечност, заувијек уткано у наше биће, као дио страдалне и јуначке историје Србије заувијек.

Србија, поручио је, никада неће заборавити да су се заједно са српским борцима на том фронту борили и гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад Паше, Канаде, Италије…

Војничким вјерским поменом, који служи митрополит црногорско-приморски Амфилохије, почело је обиљежавање 100 година од искрцавања српске војске на грчка острва.

Председник Србије Томислав Николић положио је вијенац на  спомен-обиљежје у част српским војницима. Николић ће рисуствовати отварању нове сталне поставке „Срби на Крфу 1916-1918“ у Српској кући.

Предсjедник Општине Крф Костас Николозас поручио да никада више на овај начин не треба доказивати пријатељство.

За нарочите заслуге за Србију, исказану племенитост и хуманост према српским војницима, који су се прије 100 година искрцали на острво Крф, предсједник Србије додијелиће Сретењски орден општини Крф.

У делегацији су и министар одбране Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар културе и информисања Иван Тасовац.

Албанска голгота устаљен је назив за повлачење српске војске и народа преко завијаних планина Албаније након инвазије Њемачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16.

Какво је тада било стање, говори саопштење њемачке Врховне команде од 29. новембра: „Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени биједни остаци који су се разбјегли у дивље албанске и црногорске планине, гдје ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извјештаји са балканског ратишта“.

Током повлачења српске војске преко Албаније, велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености.

Француска влада 28. јануара 1916. одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска и од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превозе, те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

Прво искрцавање на „Острву спаса“, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара сјеверно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј.

Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи.

Видо, организовано као болница, претворено је у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“, гдје је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

На Крфу и Виду обиљежавање искрцавања српске војске (ВИДЕО)