Невенко Бартулин – ‘Циганско питање’: доказ да НДХ није прогласила расне законе под притиском Њемачког Рајха

У посљедњем броју ‘Глобуса’ (14.12.2018) Мирјана Kасаповић је написала коментар о књизи Игора Вукића о Јасеновцу у којему је напоменула како Вукић тврди да је нацистичка Њемачка извршила ‘неподношљив притисак’ на НДХ како би усташка влада усвојила расне законе. То је иначе омиљена теза великог броја данашњих хрватских националиста и скупина историчара и писаца који, попут Вукића, очито мисле да могу тако представити НДХ у што позитивнијем свјетлу.

Другим ријечима, усташе су само донијели расне законе јер је то била њемачка цијена за хрватску државност, што би уједно требало значити да усташе нису заправо били аутентични расни националисти и/или антисемити (ето, по таквој логици, да је Берлин тражио од усташа да дискриминишу и прогоне све људе који носе очале или имају црвену косу онда би и то усташе вјеројатно направили само да добију своју државу).

Надаље, ти историчари и писци увијек посежу за аргументом о ‘почасним аријцима’ или чак апсурдним тврдњама о наводних ‘28 јеврејских генерала’ у оружаним снагама НДХ или тиме да НДХ није имала расне законе него ‘само’ расне законске одредбе, као непобитним доказима да су усташе били, барем начелно, противници националсоцијалистичких расних идеја.

Међутим, такве тезе су, како сам већ показао на страницама овог портала, сасвим погрешне (на примјер: Невенко Бартулин о приказу расних закона у Лељаковом филму “Мит о Јасеновцу” http://www.historiografija.hr/?p=11493).

Овдје бих желио свратити пажњу читалаца на једну чињеницу која додатно доказује да НДХ није прогласила расне законе под притиском Њемачког Рајха. Наиме, Законска одредба о расној припадности, донесена у НДХ 30. априла 1941., означила је Јевреје и Цигане (Роме) као расне скупине неаријског порјекла: ‘као Циганин у смислу ове наредбе вриједи особа, која потјече од двају или више предака другог кољена, који су Цигани по раси’ (наведено према: ‘Kрв и част хрватског народа заштићени посебним одредбама’, Хрватски народ, 1. маја 1941.).

Иако су расни закони НДХ били приређени према њемачким расним законима (Нирнбершки закони), важно је примијетити да су се њемачки закони о држављанству (Reichsbürgergesetz) и заштити њемачке крви и њемачке части (Gesetz zum Schutze des deutschen Blutes und der deutschen Ehre) од 15. септембра 1935. односили само на Јевреје. Додуше, министарство унутрашњих послова је 26. новембра 1935. проширило законску забрану међурасних бракова (између Аријаца и Јевреја) на Цигане и Црнце, док је службени коментар о Нирнбершким законима такођер дефинисао Јевреје и Цигане као расно стране елементе у Европи. Но, иако су поступно били лишени неких основних права, њемачки су Цигани ипак службено задржали свој положај као грађани Рајха (Reichsbürger) све до априла 1943. (Гилад Маргалит, ‘The Uniqueness of the Nazi Persecution of the Gypsies’, Romani Studies 5, Vol. 10, No. 2, 2000, str. 195).

И тако долазимо до логичног питања – ако су усташки расни закони тек копија Нирнбершких закона донесених под притиском Рајха, како тврди Вукић и њему слични историчари и писци, зашто је НДХ већ у априлу 1941. законски дефинисала Цигане као расно стране ‘државне припаднике’ (а не држављане), док су Цигани у Рајху задржали, барем формално, статус њемачких држављана све до априла 1943.?

Одговор на ово питање може бити вишеслојан, али је сигурно да је самосвојна (тј. усташка) расна идеја да су Цигани, заједно с Јеврејима и ‘Власима’ (Србима), расно страни елементи у Хрватској играла важну улогу (Срби нису били предмет расних закона, али су усташки идеолози често тврдили да је већи број Срба у НДХ неаријског/предњоазијског расног поријекла). Дакле, нема доказа да је Њемачки Рајх извршио икакав притисак на усташку политику према Циганима. У свом првом писму Берлину као њемачки посланик у НДХ од 3. маја 1941., Зигфрид Каше је напоменуо да је ‘законодавство и опште расположење’ у НДХ против Цигана (наведено према: Богдан Kризман, Павелић између Хитлера и Муссолинија, Загреб: Глобус, 1980, стр. 29). Иначе, националсоцијалисти су дефинисали Цигане другачије него усташке власти.

Према тези њемачког антрополога и психијатра Роберта Ритера, водећег стручњака за циганско питање у Рајху, само је мањи број њемачких Цигана припадао расној чистој скупини (племе Синти), која није била пријетња или опасност за њемачки народ и културу, док је већина њемачких Цигана припадала мање вриједној и асоцијалној скупини расно мијешаног поријекла (Zigeunermischlinge). Рајхсфирер-СС Хајнрих Химлер је дијелио Ритеров релативно позитиван став о расно чистим Циганима (Синти).

За разлику од националсоцијалиста, усташе су накнадно редефинисали тзв. бијеле Цигане муслимане, тако да су припадници ове скупине формално постали Аријци. Ова је промјена услиједила након негативне реакције муслиманског становништва и водства у Босни и Херцеговини према усташкој дискриминацији Цигана-муслимана.

Kако су усташке власти настојале придобити наклоност ‘исламских Хрвата’, бијели су Цигани били изузети од антициганских мјера у НДХ. Ипак, да би се ови Цигани могли заштитити, требало је наћи расно/антрополошко оправдање тако да је један одбор састављен од муслиманских академичара израдио извјештај 30. јула 1941. у којему тврде да су бијели Цигани ‘по свој прилици циганског поријекла, али су се мијешањем с домаћим становништбом потпуно асимиловали и похрватили.’

Према ‘научним истраживањима’, бијели Цигани, као и црни Цигани (тзв. чергаши), ‘припадају аријској, односно индоевропској/индогерманској/раси, а потјечу из сјеверозападне Индије’ (наведено према: Нарциса Ленгел-Kризман, Геноцид над Ромима: Јасеновац 1942. Загреб: Библиотека Kамени цвијет, 2003, стр. 68).

Иако је одбор тврдио да и црни Цигани припадају аријској раси, једино су бијели Цигани били изузети. Црни цигани, као и Цигани католичке (и православне) вјере, су и даље сматрани расним Циганима у законском смислу. За усташе је расно питање било важније од вјерског идентитета.

Може се дакле закључити да је НДХ проводила властиту расну политику која је недвојбено била обликована под утјецајем (али не под ‘притиском’) Њемачког Рајха.

Аутор: Невенко Бартулин

Извор:

Historiografija.hr

Portal hrvatske historiografije, ISBN 1848-1728
Напомена: у тексту се употребљавају изрази ‘Аријци’ (а не ‘Аријевци’) и ‘Цигани’ (умјесто Роми) искључиво с обзиром на тадашње називе и историјски контекст