Немачки медији: Хрватски политикант се враћа преко грбаче мањина

Велика пажња коју је у хрватској јавности добио захтев да представници мањина више немају гарантована места у парламенту, обрнуто је пропорционална политичком значају предлагача те промене

Велика пажња коју је у хрватској јавности добио захтев да представници мањина више немају гарантована места у парламенту, обрнуто је пропорционална политичком значају предлагача те промене, бившег председника Хрватске странке права (ХСП) Анте Ђапића, констатује радио Дојче веле.

Референдумску иницијативу да се посланици националних мањина бирају путем општег права гласа са грађанских листа, а не више у посебној изборној јединици, аналитичари виде као разврставање на „добре“ и „лоше“ грађане.

Како наводи DW, иницијатива је добила додатан замах након што јој се придружила Жељка Маркић са својим удружењем „У име обитељи“, која се већ доказала изузетно продорном организацијом референдума о браку пре неколико година.

Упитан о разлозима због којих је покренуо ову иницијативу, Ђапић се вратио у 2003. годину, када је након парламентарних избора тадашњи шеф ХДЗ Иво Сандер за коалиционе партнере, уместо његовог ХСП, узео Самосталну демократску српску странку (СДСС), чиме је, како каже, „први пут изиграна воља бирача“ и на снагу ступио „бастардни закон“ о избору посланика мањина, којим је осигурана „надзаступљеност“ мањинских бирача, чији су заступници с „пет пута мањим бројем гласова“ добили саборске мандате.

Непосредан повод за ову иницијативу Ђапић је пронашао у недавном премештању плоче са натписом „За дом спремни“ из Јасеновца и активној улози челника СДСС Милорада Пуповца и посланика италијанске мањине Фурија Радина у томе, а DW наводи да се ради о својеврсној Ђапићевој освети Пуповцу и Радину.

„Ко је Радин да би могао да арбитрира где сме бити плоча ХОС-а у Хрватској? Зато смо томе одлучили стати на крај. Терали су зеца, а истерали лисицу“, казао је Ђапић.

Он је уверен да ће за свој пројекат добити „широку подршку“, најпре бранитељских удружења и бранитељске популације, а тврди да већ има подршку правних стручњака, који ће осигурати да се иницијатива спроведе у складу с референдумским правилима.

Професор и политички аналитичар Иван Римац оценио је да је ту реч о покушају ревитализације Ђапићеве политичке каријере.

„Постављање ХОС-ове плоче у Јасеновцу био је први корак. У истом контексту сада се појављује иницијатива којом се оспорава право националним мањинама да бирају своје саборске заступнике. Ђапић заговара нетолерантну тезу према којој сви могу имати право гласа ако размишљају као “добри Хрвати“, а аргумент који при том користи, да мањински заступници представљају језичак на ваги при формирању власти, само је доказ нетолеранције хрватске политике“, објаснио је Римац у разговору за DW.

Ђапић, по мишљењу овог аналитичара, отворено исказује непријатељство према представницима српске мањине, али кључним сматра Ђапићев став да мањински заступници могу конзумирати своја права једино ако се слажу с његовим идеолошким ставом.

Римац објашњава да Ђапић не следи логику званичне политике према суседним земљама када је реч о правима тамошњих Хрвата, јер његова политичка агенда „заговара границе изван данашњих граница Хрватске“, због чега ће бити занимљиво видети како ће реаговати званична политика, која је до сада била врло снисходљива према Ђапићевим испадима.

Вук Перишић, угледни ријечки публициста и либерални коментатор, узроке најновије референдумске иницијативе проналази у „дубоком и фанатичном антилиберализму“.

„Овде није реч само о национализму, јер Ђапић тврди да је недопустиво да у Хрватској живе људи који нису политички Хрвати. Зашто не бисмо допустили да у Хрватској живе људи који се осећају како год желе? Ђапићеве намере, дакле, много су шире од класичног етничког сукоба између већине и мањине. Реч је о антидемократском тренду, који није присутан само у Хрватској и који прети правима појединаца и слободи грађана“, рекао је Перишић за DW.

Упитан да ли би представници мањина требало да се изузму када се одлучује о формирању парламентарне већине он је оценио да би то било „крајње антидемократски“.

„Док год је Хрватска устројена као национална, односно етничка држава већине, мањине морају бити заштићене. Да је Хрватска грађанска држава, онда би цела ова прича била сувишна“, казао је Перишић.

(Тањуг)

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Клерикална и проусташка десница праве тоталитарну државу

Хрвати би да нема Срба у Сабору – „освета“ за Јасеновац?

„На кључним позицијама у Хрватској проусташе и фашисти“