Nedić i dalje deli Srbe

Oprečne reakcije povodom odluke suda da ne rehabilituje okupacionog premijera. SUBNOR: Srbija pravna država. Istoričari kažu da se on ne sme izjednačavati sa Pavelićem

Prošle su 72 godine od kada je Milan Nedić, predsednik Vlade nacionalnog spasa za vreme nemačke okupacije, navodno izvršio samoubistvo u zatvoru Ozne, u centru Beograda. Uprkos tolikom protoku vremena, pominjanje njegovog imena, posebno posle odluke Višeg suda u Beogradu da ga ne rehabilituje, i dalje deli Srbiju.

Vest da je sud odbio zahtev da se poništi uredba Vlade FNRJ kojom je proglašen za narodnog neprijatelja nanovo je zaoštrila retoriku između onih koji smatraju da je Nedić bio „srpska majka“ i onih koji ga i danas krive za Holokaust, proganjanje komunista, osnivanje logora…

Aleksandar Nedić, njegov praunuk i jedan od predlagača rehabilitacije, nezadovoljan je rešenjem Višeg suda.

– Ovakva odluka je izjednačavanje Srbije za vreme Drugog svetskog rata sa NDH. Nisam imao nameru, kao podnosilac zahteva, da Milan Nedić bude isto što i Pavelić, čak suprotno – kaže Nedić, i dodaje da je ipak zadovoljan, jer je u javnost izašla istina da njegov pradeda nije imao veze s progonom Jevreja i osnivanjem logora, kao i da je Nedićeva vlast spasla 400.000 Srba izbeglica i 35.000 Slovenaca i pomagala 120.000 srpskih oficira i vojnika u nemačkim i italijanskim logorima.

– Od početka ponavljam da postoji opasnost od toga da se rehabilituju Nemci za zločine koje su počinili, i da se ti zločini stave na dušu Nedića. To je već urađeno u Ukrajini, baltičkim zemljama, Hrvatskoj… Nadam se da će Apelacioni sud, kome ćemo se žaliti, potvrditi njegovu nevinost – kaže Aleksandar Nedić.

Advokat predlagača rehabilitacije Zoran Živanović potvrdio je, za „Novosti“, da mu presuda Višeg suda još nije uručena:

– U sudu su nam rekli da je striktni nalog da nam se rešenje pošalje poštom i da ne možemo drugačije u njega da izvršimo uvid. Verovatno ćemo podneti žalbu kada vidimo argumente koje je sud naveo.

DAČIĆ: JEDINA ISPRAVNA ODLUKA

Odluka suda je jedina ispravna odluka. Da je kojim slučajem Nedić rehabilitovan, bili bismo jedina država na svetu koja je vratila čast nekom kvislinškom premijeru. Mi smo uvek bili na strani antifašizma i zato se čvrsto opiremo pokušajima revizije istorije – rekao je, za „Novosti“, Ivica Dačić, šef srpske diplomatije, koji je u vreme dok je bio premijer skinuo Nedićevu sliku sa zida u zgradi Vlade.

Povodom rešenja Višeg suda oglasio se i SUBNOR:

– Ovim je pobedila pravda i dokazano je da je Srbija pravna država koja poštuje većinsko mišljenje građana koji ne prihvataju da saradnici fašističkog hitlerovskog okupatora mogu biti pomilovani.

Istoričar Čedomir Antić smatra da je odluka Višeg suda očekivana, jer i sam zakon kaže da ne može biti rehabilitovan neko ko je sarađivao s nacističkim okupatorima.

– Ipak, predlagači rehabilitacije su ukazali na neke važne stvari, na primer da Milan Nedić nije imao fer suđenje, zato što je pre toga poginuo pod nerazjašnjenim okolnostima – kaže Antić, za „Novosti“.

On ističe da je ideja pravde u socrealizmu podrazumevala osvetu, pa su tako, pored okrivljenih, stradali i članovi njihovih porodica. Takođe dodaje da određeni krugovi društva potekli od istaknutih komunista danas imaju tendenciju da Nedića izjednače sa Pavelićem ili Hortijem.

– Ovakvo izjednačavanje nije ni pošteno, ni prihvatljivo, i tendencija mu je da se Srbija prikaže kao „srce tame“ ondašnje Evrope i prva zemlja u kojoj je okončan Holokaust. Ne razumem čemu takav radikalizam kao 1945. ako znamo da Nedićeva uprava nije učestvovala u Holokaustu, kao i da su partizani i četnici doneli više stradanja srpskom narodu nego Nedićeva vlast. Ne razumem ni zašto se i dalje traži srpski ekvivalent NDH i otkud toliki negativan odnos pojedinih grupa i pojedinaca prema sopstvenom narodu – kaže Antić.

On dodaje da je trebalo poništiti sve posleratne komunističke presude i ponoviti suđenja. Nedić ni u tom slučaju ne bi bio rehabilitovan zbog kolaboracije sa nacističkim okupatorom. Međutim, njegovim potomcima bi bila omogućena puna prava.

I Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju smatra da se Nedić ne može izjednačiti s Pavelićem, Kvislingom, pa ni s Petenom u Francuskoj, jer nije sa oduševljenjem prihvatio mesto predsednika vlade, niti je s cvećem sačekao Nemce kao oslobodioce.

– On se tek posle Aprilskog rata i razaranja zemlje i velike lične i opšte tragedije u uslovima surovih nemačkih odmazdi prihvatio toga da sedne u „vruću stolicu“, oko koje se nisu baš otimali. Pravdao je odluku interesima naroda koji treba da opstane u uslovima genocida u NDH i hiljada izbeglica sa okupiranih područja Jugoslavije i realnom pretnjom rasparčavanja i onog što je ostalo od Srbije. U uslovima „sto za jednoga“ propagirao je red, rad i mir dok oluja ne prođe i pokušavao da uguši pokrete otpora, smatrajući da provociraju odmazde – kaže Cvetković.

On, ipak, misli da bi Nedić, čak i da je imao fer i pošteno suđenje, bio osuđen zbog izdaje zemlje. Jedino pitanje je da li bi mogao pred sudovima u demokratskoj državi da dobije vremensku kaznu umesto smrtne.

I Socijaldemokratska partija Srbije pozdravila je odluku Višeg suda i u saopštenju navela da se nada da će proces revizije istorijskih činjenica iz Drugog svetskog rata, koji je uzeo maha, biti zaustavljen.

Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Nedić i okupirana Srbija

Nedić nije rehabilitovan | Jadovno 1941.

Nastavak procesa po zahtevu za rehabilitaciju Milana Nedića …

Postupak rehabilitacije Milana Nedića: Jevrejska opština …

Suočavanje istoričara oprečnih stavova povodom Nedića …

„Rehabilitacija Nedića bi bila sramotna i nedopustiva …