Не дамо да се успомене убијају

Пише: Јадовно 1941.

У селу Кукуњевац, код Липика, у Хрватскоj данас jе одржан комеморативни скуп и служен парастос жртвама усташког терора коjе су страдале у овом селу и онима коjи су у октобру 1942. године неповратно одведени у Јасеновац, гдjе им се губи сваки траг.Том приликом, замjеник предсjедника Српског народног виjећа /СНВ/ Саша Милошевић открио jе шест обновљених плоча са 800 уклесаних имена жртава.

Спомен-плоче су уништене у посљедњем рату, а обновљене су без подршке Владе Републике Хрватске.

„Данас смо на овом мjесту jер не дамо да се успомене убиjаjу“, рекао jе Милошевић у обраћању на комеморативном скупу.

Он jе упитао како jе могуће да у Хрватскоj, коjа се по Уставу декларише као антифашистичка земља, у претходном рату буде уништено више од 3.000 антифашистичих споменика.

„Зашто нам треба тако дуго да их обновимо и докле ћемо то да радимо сами, без институционалне подршке, и да ли ће можда опет некад бити уништени“, упитао jе Милошевић.

Он каже да jе у Јадовну и Кукуњевцу уложен труд да сjећања на жртве не замру, а ускоро ће и на Петровоj Гори и Слобоштини бити обновљени споменици.

„Истина и помирење су наjбоља основа за будућност и надам се да нећемо сами морати да обнављамо смоменике, те да ће нам институциjе Хрватске у томе помоћи“, нагласио jе Милошевић.

У име организатора скупа и потомака жртава обратио се Дарко Дероња из Виjећа српске националне мањине Липика и указао да Министарство културе Републике Хрватске ниjе ни на коjи начин помогло обнављање Спомен-плоче побиjеним Кукуњевчанима.

Парастос жртвама усташког терора служили су парох даруварски Лука Босанац и парох пакрачки Ђорђе Теодоровић.

„Молимо се на овим страшним мjестима страдања да разликуjемо добро од зла, да разликуjемо жртву од џелата и да се тако зло више никад не понови“, рекао jе парох Лука Босанац.

Комеморативном скупу и парастосу присуствовали су генерални конзул Републике Србиjе у Вуковару Живорад Симић, представници осталих српских организациjа у Хрватскоj и делегациjа Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.

Пред Други свjетски рат село Кукуњевац jе броjало око 1.800 становника православне вjероисповиjести, од коjих jе готово 800 страдало у логорима НДХ, а понаjвише у октобарском усташком терору.

На дан формирања 12. славонске пролетерске бригаде, 11. октобра 1942. године, село Кукуњевац доживjело jе судбину Слобоштине, Кусоња, Сажиjа и других села у Славониjи.

Припадници усташког домобранског здруга – „лубурићевци“ из Липика опколили су село у ноћи између 10. и 11. октобра и за одмазду због напада на усташко упориште у Шпановици побили 780 мушкараца, жена и дjеце, а њихова тиjела масакрирали.

Те ноћи су поубиjани невини Кукуњевчани, Козарчани и Словенци коjи су се као избjеглице затекли у Кукуњевцу

Извор: