Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Crkvena zvona u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Smiljanu oglašavaju se i tokom ovih božićnih dana, slaveći rođenje Hristovo. Tako je već šest godina, od kada je za parohijskog sveštenika postavljen otac Dragan Mihajlović, koji je oko crkve sabrao ono malo preostalih pravoslavaca ovog kraja.
Na Božić se u Smiljanu prisećaju Nikole Tesle, koji je u ovom selu rođen, a umro je 7. januara 1943.
Danas u Smiljanu slovom i brojem živi dvoje vremešnih Srba, u obližnjem Gospiću ima osam pravoslavnih kuća iako su nekada Srbi činili polovinu stanovništva tog kraja.
POMEŠANA OSEĆANjA
Kako je za Srpski telegraf ispričao otac Dragan, on je prvi pravoslavni sveštenik koji je od 1991. nastanjen u Gospiću i službuje u Smiljanu.
– Kada su mi saopštili da odlazim na mesto paroha u rodno mesto Nikole Tesle, osetio sam ogromnu čast i ništa manju odgovornost. Znao sam da to nije lak put, ali potreba Crkve je takva i nisam se kolebao nijednog momenta. Naš poziv da idemo putem Hristovim podrazumeva i žrtvu, žrtvu zarad ljubavi. Svaki početak je težak, naročito u ovim stradalnim mestima, gde je kroz istoriju ubijeno mnogo Srba. Nije bilo jednostavno doći, ali straha nije bilo. Uz božju pomoć otpočelo je novo poglavlje u parohiji gospićko-smiljanskoj, prožeto svakodnevnim naporima i radom za dobrobit Crkve – govori otac Dragan, kome je ovo bilo prvo postavljenje nakon završenog školovanja.
I danas se seća pomešanih osećanja kada je prvi put kročio u Smiljan:
– Dočekali su me prelepa priroda, zdrav vazduh, voda, ali i slabo naseljena mesta. Posle mnogih nedaća i stradanja pravoslavnih Srba gotovo i nema u ovim krajevima. Osetio sam ogromnu čast što sveštenički poziv započinjem baš u Smiljanu, ali i neizmernu tugu, žalost i usamljenost.
KROV OD SMREKE
Vremena za tugovanje, međutim, nije bilo, pa se otac Dragan latio posla i obnove Hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Smiljanu, u kome je službovao prota Milutin Tesla i u kome je kršten njegov sin Nikola.
– Hram je porušen 1941, pa obnovljen 1986, da bi tokom ratnih sukoba devedesetih godina bio uništen. Obimni i skupi radovi započeli su zamenom dotrajalog i starog krova, koji je prekriven šindrom od ariša iz Sibira, koji je mnogo otporniji i dugotrajniji u odnosu na stari krov, koji je bio od smreke. Prošlog leta je završeno kompletno freskopisanje hrama i postavljanje novog kamenog poda. Freskopisanje je obavio sveštenik Milan Radusin sa saradnicima. To je specifičan posao, ne radi se brzo, ali je krajnji rezultat odličan. Crkva je zaživela i redovno služim liturgije, a parohijski dom u kome je odrastao Nikola Tesla je pretvoren u muzej – ne bez ponosa priča otac Dragan.
Pored uobičajenih scena iz Hristovog života, među freskama se našlo i krštenje Nikole Tesle, da se zna ko je i od kojih je. Pored hrama je, inače, masovna grobnica pravoslavnih Srba iz Smiljana, koje su ustaše pobile 1941.
Hram je porušen 1941, pa obnovljen 1986, da bi tokom ratnih sukoba devedesetih godina bio uništen.
Od Bijeljine do Smiljana
Otac Dragan Mihajlović rođen je 17. novembra 1990. u Bijeljini, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu.
– Blagodaću božjom i blagoslovom episkopa gornjokarlovačkog gospodina Gerasima upisao sam Bogosloviju Svetog Petra Dabrobosanskog u Foči. Bogoslovija, inače, traje pet godina, internatskog je tipa i taj period je pozitivno uticao na moje duhovno formiranje, što će mi kasnije u životu i u parohiji mnogo značiti. Posle završene Bogoslovije upisujem Pravoslavni bogoslovski fakultet Svetog Jovana Bogoslova u Beogradu, koji završavam 2014. Znanje, ljudi i duhovnost s kojom sam se susreo tokom školovanja su me izgradili kao ličnost – iskren je otac Dragan.
Briga o grobu Teslinih roditelja
Roditelji Nikole Tesle su sahranjeni na pravoslavnom groblju Jasikovcu u Gospiću, kaže otac Dragan i dodaje:
– Kada sam došao u Smiljane, spomenici prote Milutina i protinice Đuke su bili u lošem stanju. Blagoslovom episkopa gornjokarlovačkog gospodina Gerasima restaurirali smo spomenike 2017. i sada su u dobrom stanju. Trudim se da sve to maksimalno održavam.
Pomažu i neke komšije Hrvati
Otac Dragan živi u obnovljenom parohijskom domu u Gospiću sa suprugom i dvoje dece, sinom Pavlom (2,5) i ćerkicom Sofijom (5).
– Nisam imao problema s komšijama Hrvatima, čak sam imao i nesebičnu pomoć nekih ljudi. U Gospiću postoje škola, dom zdravlja, prodavnice, sve što vam je neophodno za život – objašnjava sagovornik.
Za malobrojne, mahom starije parohijane, Dragan nije samo sveštenik, već i dobar čovek, za koga imaju samo reči hvale.
– Kao sveštenik, obilazim pravoslavne kuće kada osvećujem vodicu i po potrebi pričešćujem po kućama stare i nemoćne. Pomažem koliko mogu i izvan svog svešteničkog poziva. Kad zatreba, nekoga od starijih parohijana odvezem do bolnice na pregled ili im kupim namirnice – skromno je rekao on.
