arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Свједочанство једног злочина (1): Записи о судбини породице Ђукић

10. јун 2025.

Осјећај неправде због губитка вољеног оца и мужа те жеља да злочини не падну у заборав, били су потицај Кати и Душанки Ђукић да забиљеже своја страдања, која су писана комбинацијом сјећања и приповједања, што ове записе чини изразито посебнима. Записи употпуњују слику истребљења српског народа у злочиначкој усташкој НДХ и заслужују да буду објављени Мемоарски записи двију Глињанки, мајке и кћерке, Кате и Душанке Ђукић,о трагичним збивањима у Глини 1941. више од пола стољећа били су непознати ширем кругу истраживача и повјесничара. [1]Њихова трагедија и траума није забиљежена ни у списима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Хрватске, који су од капиталне важности за разумијевање масовних

Клице фашизма су опет проклијале на нашем прагу

9. јун 2025.

Почасно место на позорници на Црвеном тргу у Москви за Дан победе, поред руског председника Владимира Путина Специјално за „Политику”, Милан Пилиповић После параде у Москви, у част 80 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, Владо Зрнић (95), пуковник авијације и ветеран рата у Русији, дошао је у родни крај, у село Турјак на Козари. Овај ратник и бивши професор Ваздухопловне војне академије „Јуриј Гагарин”, писац неколико књига и уџбеника о стратегији ратовања, имао је почасно место на позорници на Црвеном тргу у Москви, поред руског председника Владимира Путина. О утисцима са војне параде овај Србин, а високи руски официр, говорио нам је са великим задовољством: „Осамдесет

Владимир Димитријевић: На Голготском путу – ратни дневник Лазара Тркље 1941-1944.

6. јун 2025.

Потресни ратни записи професора Лазара Тркље, секретара Земљорадничке странке, које је водио од пролећа 1941. па до јесени 1944. године, представљају потпуно ново и аутентично сведочење. „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“. Приредио Никола Тркља. Службени гласник, Београд, 2020 Ко је био Лазар Тркља? По образовању, Херцеговац из Билеће, Лазар Тркља био је дипломирани теолог. Пре рата, био је човек најширих распона – од фудбалера сарајевске „Славије“ до секретара Земљорадничке странке. Чак су га отпуштали с места вероучитеља, подозревајући га да је комуниста. Рат га је затекао 6. априла 1941. године, на Теразијама у Београду. Укључује се у одбрану отаџбине, и одмах почиње да се креће по најширем

Геноцид над „непоћуднима“ у НДХ: Злочин у Јеловцима и Раковцу – Пале 1943. године

5. јун 2025.

На нашим просторима владали су многи освајачи, али нико није починио већа звјерства и свирепост од усташког режима у НДХ. Тешко је описати размјере злочина који су почињени на територији НДХ у периоду од 1941-1945 године, јер је у сваком граду на подручју те злочиначке творевине постојао неки затвор, логор или губилиште у којима су свакодневно убијани недужни људи. Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије Усташка злочиначка творевина НДХ која је сијала страх убијањем, протјеривањем и покатоличавањем није заобишла ни Србе подно Романије. За провођење усташких идеја у овим крајевима били су задужени Хрвати из Западне Херцеговине, а извршиоци локални „Муслимани“ међу којима су се по злу истицали Иван Червенко, Ђорђе

Промоција књиге, Огњена Марија ливањска

Изложба и промоција на Палама, у Сокоцу и Источном Сарајеву

3. јун 2025.

У оквиру своје активнсти представљања широј публици историје и богате заоставштине Срба Ливањског поља, приказивањем изложбе „Срби Ливањског поља – трагови кроз векове“, уз истовремено представљање књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска, Удружење ОМЛ ће се, почетком јуна, обратити публици Републике Српске, на подручју Источног Сарајева. Очекујемо вас: Видимо се!

Олуја нас донела на Косово и Метохију, сада нам прети нова! Преломни дани за Србе у Лепосавићу

3. јун 2025.

Тридесет година чекам да поново имамо своју кућу, два рата и три места боравка су иза нас. Три деценије живота у једној соби по колективним центрима. Сада када ми је дете коначно прославило рођендан у правом дому, желе да нам отму кључеве нашег стана у Лепосавићу. Дома који смо годинама чекали, који нам је дала наша држава. Немоћни смо. Ово за Спутњик прича Драгана Аџић, избеглица из Глине у Хрватској, која од Олује живи на Косову и Метохији: „Лично је њихов председник општине Љуљзим Хетеми претио, рекао је мојој мајци да изађе из стана који је добила и пресели се код нас, или ће мене избацити са троје деце из мог стана“. Породица

Геноцид над словенским народима у ХХ веку

30. мај 2025.

Крајем маја текуће године престоница Србије је била домаћин једне изузетно значајне међународне конференције. У организацији Института за политичке студије 26 и 27. маја 2025. године велики број познатих научних радника из петнаест земаља говорило је на тему „Геноцид над Словенима у ХХ веку“. Пише: Ранко Гојковић О страдањима Јевреја се пише свакодневно и нашироко, док се тема страдања Словена у светским медијима готово и не помиње иако је у ХХ веку више десетина милиона Словена подвргнуто страшном геноциду. Један део кривице што се о геноциду над Словенима веома мало зна, свакако лежи и на самим Словенима и по питању културе сећања Словени могу да се угледају на Јевреје. На

Свети Вукашин

Јован Мирић: Вукашин из Клепаца

29. мај 2025.

Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“? Јануара месеца 1943. године Ивица Матковић, Лубурићев заменик у Јасеновцу, наредио је да се успостави лекарска комисија која ће подвргнути систематском прегледу одређени број јасеновачких кољача. Неки од њих већ су били смештени у Завод за умоболне у Загребу, што је Матковићу казивало да постоји проблем. Решење је видео у оснивању комисије, мада није јасно шта би био њен крајњи циљ осим повећања ефикасности у клању. Стручни део комисије чинила су два лекара логораша, др Недељко Зец и др Никола

Бојан Вегара: Коначно смо сви расути и напокон сам вас се свих отарасио

27. мај 2025.

Крај рата у којем смо изгубили све, а Југо, Бато и кум Ведран и очеве, осудио нас је једне на друге. Данас пред болницом у Зворнику сједим у ауту и чекам да посјета код Деје прође. Никакав и забринут због Деје. И у главу ми дође, да ујутру иде Југо у Ирску. Одједном ми не би добро. Скупи ми се и зера да заплачем. Онда ме мисао однесе на почетак нашег дружења у онај март 1993. кад нам је школа била у подруму Батиног улаза и кад је Југо дошао да полаже. Знао сам га од прије рата и на мору би били у истом мјесту али нисмо се дружили.

Душан Ј. Басташић

ДУШАН БАСТАШИЋ: СРБИ СЕ И САМИ ОДРИЧУ СВОЈИХ ЖРТАВА

26. мај 2025.

Кроз вијекове, наша српска земља свједочи о неизмјерној жртви и постојаности. Сваки камен, свака ријека, свако дрво, прожети су успоменом на оне који су своје животе уткали у слободу и част. Од сјаја Косова до муке Јадовна, од суза Јасеновца до патње Крајине – историја нашег народа је исписана крвљу и поносом. Заборав је наш највећи непријатељ! Допустити да изблиједе сјећања на невине жртве, на јунаке и мученике, значи поново их убити. Сјећање није само опомена, већ и завјет – завјет да ћемо чувати оно за шта су они пали: нашу вјеру православну, наш језик, нашу ћирилицу и наш идентитет. Један од малобројних српских витезова, један од бораца против заборава

Српска дјеца у Јасеновцу

Дјеца из Дивосела у концентрационим логорима НДХ – слике које никада на блиједе

23. мај 2025.

На убогом пању мога завичаја, Не чује се пјесма весеља и жетве.[1] Дивосело, српско село у општини Госпић ушло је у историју као највеће стратиште  и  гробница  српског  народа  05.аугуста 1941. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. септембра 2018. године. „Ни на једном стратишту у Лици, па ни једног датума у току 2.свјетског рата није пало толико жртава као у Дивоселу 5. аугуста 1941.године. И не само по броју жртава,  него и бестијалности и злочиначкој  страсти  каквом  је  почињен“.[2] Данас, 70 година послије, трагајући по спаљеним огњиштима за онима који су некада живјели у Дивоселу, не наилази се на преживјеле, нити

Роман “Дјеца коју није волио свијет” снажно свједочанство о жртви сарајевских Срба

21. мај 2025.

У Источној Илиџи синоћ је промовисан роман “Дјеца коју није волио свијет”, аутора Бојана Вегаре, који кроз 57 прича из угла дванаестогодишњака описује ратна дешавања у мјесту Хаџићи код Сарајева. Вегара је новинарима рекао да је овај роман написао како би остао траг тог ратног времена, да људи виде какву су сарајевски Срби поднијели жртву за стварње Републике Српске. “Ми смо се у рату одбранили и опстали, а након рата смо у егзодусу отишли. Прва прича почиње 1. марта 1992. године након барикада и убиства српског свата у Сарајеву, а задња је настала у марту 1996. године када долазимо у Братунац и обнављамо срушену кућу да би се населили”, присјетио

Тешка реалност Срба у западној Славонији: За годину 49 опијела и два крштења

15. мај 2025.

Парох пакрачки Игор Карановић, поријеклом из Новог Града у Републици Српској, прошле године је у црквеним књигама евидентирао 49 опијела и два крштења д‌јеце. Пише: Милан Пилиповић Ови подаци су најјаснији оквир за слику западне Славоније у садашње вријеме и статуса Срба на том подручју. “Тај тренд се наставља. Мало је кршења, вјенчања готово и нема, све се своди на опијела и понеки парастос. То је наш реални живот. На литургију долази пет до десет душа, већином старијих”, испричао нам је парох који је у ову средину дошао прије двије године. Претходно је службовао у Банату, у општини Ковачица, у селу Дебељача. У том мјесту било је 70 одсто парохијана

На јеврејском делу земунског гробља уз гробницу 6.500 Срба постављен Часни крст

13. мај 2025.

Помен српским жртвама логора „Земун“ одржан је код масовне гробнице у Земунском гробљу. Молитвени скуп седму годину за редом организује Удружења Јадовно 1941 из Београда и Бање Луке. Како је после Другог светског рата установила Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача кроз тај логор прошло је готово 100 хиљада људи, а у њему страдало око 40 хиљада Срба и 7 хиљада Јевреја и Рома. У гробници на јеврејском делу земунског гробља сахрањена су тела 6.500 Срба, али на споменику који је ту подигнут пише само да је реч о жртвама фашистичког терора. Људи су у Прихватном логору „Земун“ страдали масовно, без обзира на идеолошку припадност. Јелена Радојчић Бухач,

Централна свечаност поводом обиљежавања Дана ВРС

12. мај 2025.

Централна свечаност поводом обиљежавања Дана Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ почела је данас у касарни “Козара” у Бањалуци, гдје је у току парастос за погинуле борце и цивиле у Одбрамбено-отаџбинском рату. Обиљежавању присуствују предсједник Српске Милорад Додик, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић, замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић, предсједник НСРС Ненад Стевандић. начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ генерал Гојко Кнежевић и командант Трећег пјешадијског Република Српска пука бригадир Горан Максимовић. Присутни су и пензионисани генерали и официри ВРС, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, личности из јавног, политичког и друштвеног живота Српске и БиХ.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Љушић, Смиља и…

Испоставило се да Радош Љушић ниjе уништио ни jедну jедину књигу. Ниjе

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА