„Политика” је, 3. новембра 2018, објавила текст „Ћ из ћирилице у физици” аутора Слободана Бубњевића, у којем се наводи: „У нашем другом писму, латиници, користи се… Овај дијакритик је остао у нашој латиници…”. Где је Бубњевић нашао и у којој школи учио да Срби имају латиницу и да је неко некада за њих (нас!) направио некакву латиницу, то, ваљда, само он зна? (Мислим да је и Бубњевић Србин). Аха! Досетио сам се: „Наша латиница” постоји у „Правопису српскога језика” (Нови Сад, Матица српска, 1993) који имам. Где је аутор, професор др Мато Пижурица „ишчачкао” неку „нашу латиницу”, то само он зна! Ако ју је сам саставио, а сасвим личи на

 Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа сматра да не треба укинути Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске, јер није у потпуности ријешена проблематика избјеглих Срба из Хрватске. „Нисмо задовољни најавом укидања ресорног министарства, јер су избјегли Срби из Хрватске највише обесправљени у погледу остваривања пријератних стечених права у Хрватској која се односе на радна, пензиона, имовинска и станарска права“, рекао је Пузигаћа Срни. Пузигаћа је подсјетио да је Удружење до сада поднијело на десетине тужби Европском суду за људска права у Старзбуру против Хрватске, због немогућности остваривања стечених права Срба у тој земљи. Мандатар за састав нове Владе Републике Српске

Пошто је Имотски био клерикални крај соколи су били изложени нападима хрватских сепаратиста. После стварања Бановине Хрватске 1939. ХСС је користио власт за обрачун са соколима. Министарство физичког васпитања народа упутило је 22. септембра 1939. бану др. Ивану Шубашићу представку о жалбама Савеза Сокола упућеним поводом сметања рада соколског друштва у Имотском, … . (1) Уследио је напад на Чеду Милића, старешину Жупе Мостар, једног од најистакнутијих соколских и националних првобораца. Напад је извршен у више наврата после завршене скупштине друштва Имотски 11.2.1940. Као делегат жупе Чеда Милић је ишао је на скупштину соколске јединице у селу Главини код Имотског. Био је у пратњи сокола из Иморског др. Паве Радовановића,

Шта је у чувеном говору 10. новембра 1918. Блашко Рајић поручио Србима. Одступио од инструкција из Загреба и гласао да се Бачка, Банат и Барања присаједине Србији, а не Краљевини СХС. НОВЕМБАР 1918. године. На самом југу поклекле Аустроугарске монархије с нестрпљењем су се чекале вести о ослобођењу Србије и крају мађарске власти северно од Саве и Дунава. Али, свесни да ће слобода за њих значити много више него у другим крајевима, суботички национални прваци, предводници Буњеваца и Срба, нису желели да је дочекају неспремни. Првих новембарских дана, на иницијативу католичког свештеника Блашка Рајића, у стану адвоката Владислава Манојловића одржан је састанак, на ком је одлучено да се оснује Буњевачко-српски