arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ђурђица Драгаш: ЛИЧКА ТОРБА

14. октобар 2026.

У торбу стаде комад крува и слутња црна, од чоје црња. Ткале су је руке младе. Нити сунца у њу сплеле. Црвеном оживеле, зеленом окадиле. Ткале су је руке девојачке. У ресе јој песму скриле. Црвеном се ружом радовале, жутим класјем к небу виле. Изаткале руке младе, торба личку, наду девојачку. У мираз је из куће понеле. Накићену, опевану, сузом испраћену. Замирисала торба на јабуку зрелу. На дечје руке и косу плаву. Руже се црвене животу радовале, зелена трава табане миловала. Расла је торба к’о кућа пуна. Житом се китила, Ињем соколила. Потоком бистрим умивала. Ал’ свану јутро несвануло. Разли се мрак по земљи личкој. У торбу стаде комад крува

Еколошка свијест у Хрватској 1941. и 2026. године

14. октобар 2026.

Развој еколошке свијести у Хрватској има свој деценијама дуг континуитет и данас је на завидном нивоу. Пише: Душан Басташић Свједоци смо буре која се протеклих дана дигла у Хрватској због могућег загађења вода и околиша са врло извјесним тешким посљедицама по здравље становника, стоке и усјева. Установљено је да је годинама уназад, незаконито, криминалним радњама на подручје Госпића и оближњег Дивосела довожен опасан отпад. Дио тог отпада је закопан а већи дио је годинама био изложен падавинама које су опасне материје односиле у тло које је на том подручју крашког типа. И посљедично, загађује се тло и подземне воде а тиме и понорнице од којих су најпознатије Лика и Гацка.

nikola_krajnovic.jpg

Никола – заувијек беба

12. октобар 2026.

Никола ниjе доживио и прославио своj други рођендан, остао jе беба, дjечак, малишан, у Божjем наручjу за цио живот. Маjка Јелена родила jе Николу негдjе око Никољдана 1939. године у породичноj кући у Читлуку, селу краj Дивосела, котар Госпић. Да ли jе име добио по оцу Николи или по Светом Николи, ниjе ми познато. Маjка му jе умрла десетак дана по породу. Имао jе двиjе стариjе сестре – Наду и Милеву. Након смрти Николине маjке његов отац се оженио – Смиљом. Никола jе као наjмлађе диjете и први рођени мушкарчић након двоjе женске дjеце био мезимац.   Идиличан сеоски живот породице Краjновић и дjетињство малог Николе брутално jе прекинула усташка

ПРВО НОВЧАНА КАЗНА, А ОНДА – ПРОТЕРИВАЊЕ!

12. октобар 2026.

Хрвати спремили нови удар, а у фокусу су ОВИ ЉУДИ ИЗ СРБИЈЕ Критичари овог приступа сматрају да би он могао да наруши слободу изражавања и лоше утиче на имиџ Хрватске као туристичке дестинације, истичући потребу за јасним границама између говора мржње и права на мишљење Посланица Драгана Јецков упозорава: “Људима треба омогућити да имају могућност избора… све то под условом да се заиста не ради о говору мржње, који апсолутно сматрам да треба осудити” Пре него што добију прилику да наступају у Хрватској, страни извођачи мораће да пролазе додатне провере – то тражи Удружење хрватских бранитеља. Од надлежних институција очекују прописе којима би се, како наводе, спречили наступи јавних личности

Ослобођени Јасеновац

12. октобар 2026.

Ишао сам у логор Јасеновац да опишем то што ћу тамо видјети. Били су посљедњи дани априла, лијепи дани, небо ведро, сунце грије. Година је 1945. А ријека… то је ријека Уна низ коју идемо. Аутор: Ћамил Сијарић Оно неколико градића и насеља низ ову ријеку ослобођено је од усташа и Нијемаца: Босански Нови, Двор на Уни, Костајница и Дубица. Са лијеве стране пута низ који идемо брда су, а тамо иза брда топови су – чују се некако као испод земље. Знамо да је пут пред нама миниран, али никако не можеш знати на којем су мјесту постављене мине, па идеш онако на своју срећу… Испред подне – а

Ђурђица Драгаш: Повратак кући

12. октобар 2026.

Питају ме где сам била до сад… Сагињем главу… Сама сам…. Слушам птице… Питају ме где сам била до сад… Ћутим… Пружам руке ка небу, чини ми се да додирујем ивице облака.. Осећам њихову паперјасту мрежу под прстима. Смеше ми се, нестални, нежни, далеки.. Питају ме где сам била до сад… Сагињем главу… Корачам кроз дивље траве, купине ми се пењу уз ноге… Милујем њихово трње… Неболно је, као да само жели да му будем близу, да осети људску кожу, топлоту, ритам мог срца .. Пита ме где сам била до сад… Плачем.… Чујем чекрк са бунара… Трчим…жељна, срећна, опијена.. Чека ме канта пуна воде… Не размишљам, не питам…пијем, гасим

ВЕЛЕБИТ – СРПСКО СВЕТИЛИШТЕ

10. октобар 2026.

Не кривите Велебит, не зовите га несрећом српском, не зовите га проклетим. Крив је зао човек. „Велебит је једна од оних чудних планина, које и у свом имену и у свом спољњем изгледу носе нешто митског, паганског, нешто свештеног, узвишеног, повезаног са вером и обожавањем великих природних сила, као оне античке, класичне планине, које су проглашене седиштем богова или персонификацију једног од њих, често најјачег, најсилнијег. Импозантан, стамен, видљив са најдаљих страна копна за собом и мора пред собом, он, сав тамно-модар, у својим врховима осветљеним снегом и сунцем, чува још увек трагове нечег девичанског, божанственог, вечног. Он може да буде наш Олимп и Парнас, наша Ида и Кавказ, као

СУЗЕ СА НЕБА

10. октобар 2026.

Код сваког помињања Стоца и Видова поља, са сузама  изађу  пред очи слике са видовданских помена, седамдесетих година у Стоцу, на којима је свештеник, окружен старицама у црнини, дуго читао списак жртава, уствари сва српска имена из Херцеговине: „Јову, Симу, Душана, Миху, Шћепу, Лазара, Данила, Гојка, Ристу,  Милана, Илију, Тодора, Митра, Саву,..   На  врелом подневу, из  ко зна  како  пристиглог облака, пролило се  неколико  капи,  на  шта  ми  се  отело из  уста:„Ево кише!“   Једна  од  тих  измучених  мајки,  које су  свашта  преживеле  али  никада  нису  биле  у  очају,  болно ме опоменула: „Сине, није киша  већ сузе  с’неба!  На данашњи  дан  увијек  ка’не нека.“   Ово сам научио за цео живот! У

На стратиштима у Бихаћу усташе убиле 384 студента и ђака

9. октобар 2026.

На стратиштима у Бихаћу почињена су свирепа убиства Срба у Независној Држави Хрватској, а један податак о жртвама рата у том мјесту од 1941. до 1945. године говори да су убијена 384 студента и ђака, изјавио је парох бихаћки Славиша Милиновић. Милиновић је рекао да је много српске дјеце из Бихаћа страдало од усташа, али да тачан број није уписан. Он је истакао да су дјеца убијана на најсвирепије начине – клањем, стријељањем, бацањем у јаме, пребијањем и одсијецањем дијелова тијела. – Један податак који говори о жртвама рата у Бихаћу 1941-1945 каже да су 384 студента и ђака страдала, док је пострадало 2.200 издржаваних лица, што значи да је

Професор БОРИС БЕГОВИЋ, члан удружења „Јадовно”

Беговић: Јадовно је авангарда најмрачнијег периода eвропске историје

9. октобар 2026.

Логор Јадовно је био државни пројекат, велики логистички подухват, у који је била укључена државна железница, која је омогућила транспорт жртава са удаљених места НДХ. И ове године, пре свега, у хрватској јавности колају заблуде о Јадовну, како се уобичајено означава комплекс усташких логора “Госпић Јадовно-Паг”, на које треба одговорити чињеницама, изјавио је ФоНету професор Правног факултета у Београду др Борис Беговић, који сматра да је Јадовно било “авангарда најмрачнијег периода европске историје”. Негирајући тврдње да је Шаранова јама једина јама логорског комплекса “Госпић-Јадовно-Паг”, Беговић објашњава да је она једина обележена и њој се може релативно лако прићи. Идентификоване су 32 јаме на подручју Велебита, прецизније на ширем подручју Јадовна,

Сама смрт, чин умирања – то ми није било јасно, о томе нисам имао никакве предоџбе

8. октобар 2026.

Навршило се десет година од упокојења Милана Басташића, мог оца, некадашњег једанаестогодишњег дјечака, јасеновачког логораша. ENGLISH VERSION Тим поводом, преносим дио његовог свједочења, објављеног 2010. године у књизи “Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.” чији је аутор. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, марвеним вагоном из родног Грубишног Поља, превезен је у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели дјечак јасеновачки логораш са Билогоре. Идем у смрт, тога сам свјестан, али тај пут у смрт нема завршног „чина”. А, у ствари, он, тај „чин” – то је смрт. Ујутро устајемо, хладно, све је влажно,

Наташа Дракулић: Празна села и гробови без имена

8. октобар 2026.

Име села Дивосела у Лици, крај Госпића, настало је етимолошки спајањем речи дивно и село. Кажу да је баш такво и било; богато и велико, на лепом положају, мада то не знам јер никад у њему нисам била иако ми километражом није било далеко од родне куће. Била сам недавно тек надомак, у манастиру Медак, који више од три века одолева велебитским ветровима, али данас је, нажалост, усамљен. У прошлости, до Другог светског рата, село Дивосело је било још богатије и насељеније са православном црквом саграђеном половином 18. века, посвећеној Рођењу Пресвете Богородице или Малој Госпојини. Имало је и велику школу, а број становника се по пописима становништва из друге

Дједовина за будућност

8. октобар 2026.

Софија Пејновић из Загреба даровала је Српском привредном друштву Привредник више земљишних честица у Смиљану, у близини Меморијалног центра „Никола Тесла“, намијенивши их образовању младих и развоју културе Срба у Хрватској Пише: О. Р. / П-портал.нет Потписивањем уговора о даровању 29. септембра ове године дио своје породичне дједовине Софија Пејновић из Загреба повјерила је Српском привредном друштву Привредник, друштву које више од једног вијека помаже школовање и напредовање даровитих младих људи слабијих материјалних могућности. „Привредник одавнина ради на очувању историјских вриједности. Стога му с пуним повјерењем дарујем имање ради очувања и заштите традиције и идентитета српског народа, јер ово није само породична прича, него и приказ судбине једног народа“, истиче

Подржите “Јадовно 1941.”

8. октобар 2026.

Јадовно 1941.  је прерасло форму удружења, Јадовно је данас стандард, еталон, мерило вредности. Браћо и сестре! Драги Јасеновчани, Јадовничани,Поштоваоци светих наших Жртава и свих српских Светитеља, нашега Светог Новомученика Вукашина Јасеновачког и Клепачког, борци за истину, Сведочимо велику борбу коју водимо заједно, против заборава, како ми као народ не би били заборављени од Господа. Јадовно 1941.  је прерасло форму удружења, Јадовно је данас стандард, еталон, мерило вредности. Да би се одржали у овом и оваквом свету, да би га мењали на боље, потребно је много рада и труда.  Само мали део, не мали по важности, свега што радимо је похрањен на серверима и кроз један управо модернизован сајт омогућава десетинама

Милан Басташић (1931 – 2016.)

7. октобар 2026.

Био је један од оснивача удружења грађана Јадовно 1941. Навршило се десет година од упокојења. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу.Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру Јованку у Сисак. Игром случаја се спашавају из логора. Крајем рата, по

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Лека и Ђидо

Обележено jе тридесет година од смрти бивше Титове десне руке „абаџиjе из

Злочин на Троврху

НОВО ГОРАЖДЕ – На 21-ву годишњицу злочима муслиманских снага из Горажда, сврстаних

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА