arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Prota Miloš Vesin

Priča o praštanju Srbina kome je ustaša pobio čitavu porodicu

19. oktobar 2020.

Priča o Milanu Smoljanoviću je sigurno nešto što vas neće ostaviti ravnodušnim. Ova je jedna od najjačih priča o praštanju, a govori o Srbinu kome je ustaša pobio čitavu porodicu. Da je više ovakvih ljudi i sa jedne i sa druge strane, ne bi smo se između sebe ovako besmisleno mrzeli. Priču govori prota Miloš Vesin. Inače, prilikom snimanja filma „Irodovi sinovi“ zabeleženo je obilje materijala kojeg je, zbog vremenske ograničenosti, bilo nemoguće uvrstiti u ovaj dokumentarno-analitički projekat. Zato su većinu sagovornika dodatno predstavljana  pojedinačnim video zapisima. Naš blaženopočivši patrijarh Pavle jednom prilikom je rekao da je samo jedan gram prakse teži od tona teorije. I upravo ti tako malobrojni

POGLED: Bastašić – Da se utvrdi Dan sećanja na srpske žrtve (VIDEO)

19. oktobar 2020.

Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Naša stručna javnost do danas nije ustanovila Dan sećanja na žrtve genocida počinjenog nad srpskim narodom, mi taj datum nemamo. Nemamo ni muzej, ni memorijalnu sobu niti kompleks posvećen srpskim žrtvama, a svu svoju energiju usmerili smo da se dodvorimo hrvatskoj istoriografiji” – kaže Dušan Bastašić, predsednik Udruženja “Jadovno 1941”. Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Prvi likvidacioni centar u Hrvatskoj je bio u Gospiću. U taj kompleks su bile uključene bezbroj kraških jama

Savo Štrbac: Splitski glumac i plejboj Nikša Жupa, trgovac smrću

19. oktobar 2020.

Sva je prilika da se rešenje tog problema (i još ponešto) nalazi u „tajnom” dosijeu HV-a o rezultatima uviđaja s mesta pada aviona. Nikša Жupa je rođeni Splićanin i dugogodišnji pozorišni rukovodilac, koji je u drugoj polovini osamdesetih radio kao direktor HNK u Splitu. Javnosti je poznat kao producent svečanog otvaranja i zatvaranja zagrebačke Univerzijade, održane 1987. godine, a zatim je postao dekan Akademije dramskih umetnosti u Zagrebu i direktor Opere i Baleta u Ljubljani Pre neki dan, 3. oktobra, splitska „Slobodna Dalmacija” objavila je poduži intervju sa slovenačkim novinarom Matejom Šurcom, koji je pre nekoliko godina zajedno s kolegom Blažom Zgagom napisao knjigu-trilogiju „U ime države” o krijumčarenju oružja

Nikola Жutić: Kroatizacija Bačke i Srema

18. oktobar 2020.

Velikohrvatski falsifikati, koji su od mitologije postali nametnuti stereotip istine, najlakše se mogu pobiti demografskom statistikom. Tragom agencijske vijesti „Tanjuga“ od 15. oktobra 2020, u članku „Hrvatski ministar dva dana u Srbiji, kreće od Subotice“, saznajemo da će ministar vanjskih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman „nazočiti“ dvama događajima od povijesnog značaja za Hrvate u Vojvodini: svečanom otkrivanju spomenika biskupu Ivanu Antunoviću, kada će biti dodijeljene i zahvalnice zaslužnima za postavljanje spomenika. Spomenik je izliven u bronzi, u prirodnoj veličini, a autor je akademski kipar iz Zagreba Bernard Pešorda. U ovoj agencijskoj vijesti dalje se navodi da će 16. oktobra rodna kuća bana Josipa Jelačića biti svečano predata na korišćenje

Iskaz Miloša Kovića na suđenju: Ovo je borba za našu istoriju

15. oktobar 2020.

Ković rekao da tužioci Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković zastupaju „hašku interpretaciju srpske istorije“ i „NATO istoriju“. Pred Prvim osnovnim sudom, 12. oktobra 2020. održano je saslušanje istoričara Miloša Kovića, po tužbi za „povredu časti i ugleda“, koju su protiv njega podneli Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković. Ković je rekao da se tužba zasniva na izmišljenim iskazima, na rečenicama koje nikada nije ni napisao, niti izgovorio. Istakao je da je neobično da su tužioci, kao istoričari, stali iza takvog dokumenta, kao i da se postavlja pitanje može li se verovati njihovim iskazima o događajima starim više vekova, kada ovako svedoče o nedavnoj

Snežana Janić Lukinović: Tela jasenovačkih žrtava bacana su i u Savu

15. oktobar 2020.

U Jasenovcu nisu svi ubijeni i sahranjivani nego su tela bacana u Savu, što ne umanjuje niti može umanjiti broj u tom logoru koji je utvrđen od nadležnih vlasti FNRJ. Dana 26. 9. 2020 u ovoj rubrici je objavljen prilog čitaoca Жivorada Matovića pod naslovom „Zamagljivanje istine o genocidu u NDH” u kojem autor citira mišljenje g. R. Medića da tu nije bilo moguće pobiti 700.000 ljudi u Drugom svetskom ratu, jer bi to značilo ubijanje 600 ljudi svakog dana u toku postojanja tog logora, pošto je nemoguće dnevno sahraniti toliki broj pobijenih. Međutim, sada pokojna dr Nada Marjanović, načelnik Dispanzera medicine rada radnika PTT-a, koju i sad pamte brojni

Bastašić: Profesore, zašto osporavate Pokolj?

11. oktobar 2020.

Još ne tako davno, istoričar Goran Latinović je za udruženje građana Jadovno 1941. i njegove osnivače znao reći da su spiritus movens na polju čuvanja sjećanja i pamćenja na srpske žrtve Genocida. Šta se to u međuvremenu desilo, što je u potpunosti izmjenilo tu percepciju? U nedavnom intervjuu beogradskom listu Pečat, prof. dr Goran Latinović se (opet) okomio na odluku udruženja građana Jadovno 1941. da terminološkom odrednicom Pokolj imenuje zločin Genocida počinjen nad Srbima od strane Nezavisne Države Hrvatske i pozove akademsku zajednicu i najširu javnost da odluku podrži. Kada se istoričar, koji predaje nekoliko obaveznih i izbornih predmeta iz nacionalne savremene istorije, vanredni profesor i Prorektor za naučno-istraživački rad

MILE RAJČEVIĆ: Istorija školstva Like 1752 – 1995.

11. oktobar 2020.

Izašla je iz štampe knjiga autora Mile Rajčevića: Istorija  školstva   Like 1752 – 1995. Prof. Mile Rajčević, dugogodišnji prosvjetni radnik, osjećao je dužnost i obavezu prema svome zavičaju da napiše istoriju ličkog školstva od prvih početaka pismenosti u Lici, pa sve do nasilnog gašenja  i zatiranja pisanih tragova školstva  i prosvjete u Lici u građanskom ratu u Hrvatskoj 1991 – 1995.godine. Na  pisanje knjige o istoriji ličkog školstva , kako autor navodi, vodila ga je ideja duga i obaveze prema zavičaju i osnovnoj školi u Divoselu, gdje je naučio prva slova, i nostalgije prema zavičaju, koji je ostao tako daleko. Kako autor navodi: „što je dalje i više odlazio od

Miloš Ković: Tužio sam Nikolu Samardžića (VIDEO)

9. oktobar 2020.

Na osnovu člana 387. i Zakona o potstrekavanju mržnje i nasilja nad srpskim narodom i za poricanje genocida u Jasenovcu, prof. dr Miloš Ković je tužio Nikolu Samardžića. “Kada se objavi ustaški tvit u kome su usred psovke koje su agramatične na račun Srba i dinastije Karađorđević i u kojem piše da smo zaslužili Jasenovac i da je on kazna za sva naša nedela i počinstva, kada neko kaže da smo zaslužili pokolj dece i kada to pozdravi Nikola Samardžić koji predaje na Beogradskom univerzitetu, to u najmanju ruku zaslužuje sudsku tužbu” – navodi istoričar i profesor dr Miloš Ković. Izvor: Fejsbuk stranica – Prof. dr Miloš Ković

POGLEDAJTE DOKUMENTARNI FILM ,,TRI SIĆEVAČKE IKONE“ (VIDEO)

9. oktobar 2020.

Dokumentarnog filma „Tri sićevačke ikone“ Blagoslovio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop niški G.G. Arsenije. Cilj nam je da se o ovim čudotvornim ikonama čuje i sazna nešto više o njima širom Srbije i da imamo video zapis. U filmu o ikonama govori igumanija manastira Sv. Nikole mati Veronika, igumanija manastira Sv. Petke Iverice mati Anastasija, restaurator prof. Franc Curk i master konzervacije i restauracije Marija Curk. Film je u režiji Đorđa Bojanića, urednika sajta Srpska istorija i đakona Dejana Jovanovića. Narator je Boban Kocev, voditelj radia Glas Eparhije niške. *Film je urađen bez ikakve finansijske pomoći. Izvor: SRPSKA ISTORIJA

Ratko Dmitrović

Ratko Dmitrović: Zašto je od Jasenovca ostao samo betonski cvet?

8. oktobar 2020.

Pretpostavimo da se tamo neke 2020. godine grupa mladih ljudi, slabo obrazovanih a potpuno nezainteresovanih za istoriju, nađe u blizini Jasenovca i videvši interesantan betonski odlivak usred slikovite zelene livade, odluči da ispitaa o čemu se tu radi. (Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 16. februara 2011. godine.) Idući dalje u ovoj pretpostavljenoj situaciji pratimo grupu omladinaca koja prilazi betonskoj skulpturi – nemajući pojma da se ona zove „Kameni cvet“ – na toj lokaciji pravi nekoliko zajedničkih fotografija (sa sve kreveljenjem i podizanjem dva prsta iznad glave) a onda kreće prema nekoliko stotina metara udaljenoj kući, zgradi, prostoru pod krovom. Ulaze unutra i

Policija privela sedam meštana Negoslavaca na informativne razgovore

7. oktobar 2020.

Prema informacijama meštana Negoslavaca, rano jutros, policija je bez prethodne najave, upala u kuće nekoliko stanovnika tog mesta, izvršila pretres kuća te ih s lisicama odvela na informativne razgovore, vezano uz saznanja o ratnim zločinima iz 1991. godine. Kako je potvrdio načelnik opštine Negoslavci Dušan Jeckov, radi seo sedam osoba, meštana Negoslavaca, mahom starosti oko 70 godina. Dodao je da za sada nemaju konkretnih informacija da li su osobe privedene u svojstvu svedoka ili osumnjičenih za pojedina krivična dela. Jeckov je istakao da se me slaže sa načinom na koji je postupljeno u slučaju privođenja dodajući da to izaziva strah među stanovnicima opštine. “Svako ko je odgovoran za bilo koji

Rujani.jpg

Poziv: Proslava slave crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Rujanima

7. oktobar 2020.

SRPSKA PRAVOSLAVNA EPARHIJA BIHAĆKO-PETROVAČKA PAROHIJA GUBINSKA Poziva sve blagočestive parohijane,da svojim prisustvom i učešćem uveličaju molitveno i liturgijsko slavlje, koje će se održati u SUBOTU 10. oktobra 2020.godine s početkom u 10:00 časova, u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Donjim Rujanima. Nakon Svete Liturgije izvršiće se preliv grobova na grobljima u Gornjim i Donjim Rujanima. DOBRO NAM DOŠLI! S Božijim blagoslovom, Uprava parohije Izvor: Udruženje Ognjena Marija Livanjska Stratišta Pokolja: Livanjsko polje

VIDEO – Ković: U odnosu na profesora Kusturicu, Goran Marković je ipak zonska liga!

6. oktobar 2020.

-Kako negde profesor Kustirica reče u polušali, uslov za prijem u EU i NATO jeste veća ili manja doza ustaških ideja, ali, i prakse. Sad smo mi došli dotle da se na Vračaru promovišu proustaške ideje! Po mom mišljenju, to su proustaške ideje! Šta će – da nam ovde pevaju Tompsona? Po vračarskim ili starogradskim kafićima? E, pa nećemo tako, to ćemo mi da sprečimo. Na nama je da to sprečimo na jedan miroljubiv, zakonit način. U osnovi, politički život je ipak stvar morala, govorim suprotno od onog u šta veruje 90 posto naših građana. Kako moral i politika – ne, sve je u moralu. I, onda kad Emir Kusturica

sisak-2012-parastos-komemoracija-001.jpg

Logori Caprag i Sisak

5. oktobar 2020.

„Moj Dragane, nemoj kosit travu pored Save, da ne kosiš moje oči plave…“ (devojačka pesma pevana u srpskim selima u okolini Jasenovca nakon pogroma Srba u NDH) Putevi istinskog pomirenja i saradnje Srba i Hrvata puni su oštrih hridi i spotiču proklamovane, u medijima izražene lepe želje političkih vrhuški. Nataloženi zli dusi prošlosti ne mogu da se izbrišu tek prijateljskim susretima predsednika Josipovića i Tadića. Nema realnih rezultata u vraćanju građanskih prava, srpske imovine otete tokom i posle Drugog svetskog rata, kao što se i dalje ruše spomenici na stratištima Srba ubijenih tokom NDH i Tuđmanove ere uvođenja “demokracije”. Evropa i svet, gluvi su, slepi i nemi kada su ljudska i

NAJNOVIJE VIJESTI

Buđenje

Došla mi u san Milunka Savić. Ne znam ni kako ni zašto.

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA