Вељко Ђурић Мишина Историjа jе дала своj суд о Независноj Држави Хрватскоj, Јасеновцу и улози Римокатоличке цркве у великом злочину учињеном српском народу. Мудри патриjарх Герман jе 2. септембра 1984. у Јасеновцу казао: „Да праштамо, морамо, али да заборавимо, не можемо“. Таj првоjерарх jе био свестан времена екуменизма, сусрео се са неколико римокатоличких кардинала, надбискупа и бискупа, али никада ниjе пожелео да се састане са папом, мада му jе jугословенски политички врх „предлагао“ такав сусрет. И његов наследник на трону патриjарх Павле jе био дубоко свестан праштања и незаборава. Мада jе разменио неколико писама са папама, ниjе пожелео лични сусрет. Па ни у временима када jе рат почео на Балкану

Аутор: Сања Црнобрња Старт Родила се у Хрватској: и сека, и мама и тата, и бабе и деде, и прадеде и чукундеде. и тако док памтимо претке: рађали смо се по Лици, Далмацији, Славонији, … А кад затражих од државе Хрватске Извод из књиге рођених, стигао ми је Izvadak iz matice rođenih у ком пише да је моје држављанство хрватско, а народност немам. Моји родитељи по том документу, пак, немају ни држављанство, ни занимање. а ни народност. Живим у Србији, и сека, и мама и тата; преци живи нису, а и како би били кад су им бубрези одбијани у логорима у Тењи, или су крв проливали у радним логорима

Експертски тим југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала предао је дипломатама ЕУ доказе са изјавама сведока о томе да Влада Хрватске зна где се налазе артиљеријски дневници из Книна у операцији “Олуја”, саопштио је данас члан овог тима Домагој Маргетић. “Предали смо недавно доказе о томе да је Влада Хрватске знала и да сада зна где се налазе дневници, те изјаве сведока који су били присутни када је хрватска Влада коју је водио ХДЗ потписала са Антом Готовином тајни уговор о скривању и финансирању његовог бекства”, истакао је Маргетић на конференцији за новинаре у Бањалуци, коју је организовао Савез логораша Републике Српске. Маргетић каже да дипломате ЕУ

Студентска организациjа “Уjедињена Србиjа” ће 20. маjа одржати трибину на тему: “Српско стратиште Јасеновац – Доња Градина” у биоскопскоj сали Воjне Академиjе, ул. Павла Јуришића Штурма 33, са почетком у 18 часова. Гости стручњаци за ову тему су: Симo Брдар – директор спомен подручjа Доња Градина, мр Душан Павловић – представник одбора за Јасеновац, Нино Јауз – начелник Општине Козарска Дубица, Бранислав Дукић – Удружење логораша Републике Српске, Јован Мирковић – кустос Музеjа жртава геноцида, Јован Стаматовић-Карић – магистар музичких уметности. Трибина има за циљ да промовише истину о страдању Срба у НДХ, нарочито млађоj популациjи коjа jе слабо информисана о овом страшном делу наше историjе. Ова трибина jе врло

English Поштована господо, драга браћо и сестре, На инициjативу нашег удружења, 24. jун jе одређен као “Дан сjећања на Јадовно 1941.” Тога дана, 1941. године, логор Слана на Пагу jе примио своjе прве заточенике а логор Јадовно на Велебиту достигао своjе коначне димензиjе. Већ ове године, у суботу 26. jуна 2010. одржаће се прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941. Комеморативни скуп ће се одржати код Шаранове бездане jаме, у кругу девастираног Спомен обиљежjа побиjеним Јадовинским жртвама. Други дио комеморациjе бити ће одржан на Спомен подручjу логора Слана на острву Пагу. Опиjело ће служити његово високо преосвештенство Владика горњокарловачки Герасим. Радуjемо се присуству већег броjа потомака и поштовалаца жртава, коjи

Незамисливо jе и спада у област озбиљне националне патологиjе да се у српском народу могу пронаћи љубитељи лика и дела „наjвећег сина наших народа и народности”, коjи се крио под маском Јосипа Броза Тита. Међутим, несумњиво jе да њих у одређеном броjу ипак има. Ко су они коjи упркос свему и после свега што jе титоизам учинио српском народу – и даље воле Броза? Не сматрам икаквом храброшћу данас говорити истину о Титу и његовом тоталитарном режиму. Може се рећи да jе такво jуначење чак испод части, у времену када се због слободно изражене мисли о Брозу неће отићи на Голи Оток или у Сремску Митровицу, а посебно jер те

Увјерен сам да нас има мање од 201.631 колико показује посљедњи попис, односно да смо сведени на границе које је одредио Фрањо Туђман у својој политици етничког чишћења: свести Србе у Хрватској између 3-4 посто, каже политолог проф. Јован Мирић. Нови попис становништва Хрватске, који ће бити одржан у априлу 2011. године, за српску заједницу имат ће знатно веће значење од статистичког, будући да ће кроз наредних десет година представљати темељ за остваривање права из Уставног закона о националним мањинама. Према Уставном закону, о резултатима тог пописа овисит ће заступљеност припадника мањина у тијелима регионалне и локалне самоуправе, равноправна употреба језика и писма те других права, чија је обавезна примјена