
Јеромонах Јован (Ћулибрк) Српска православна црква и Јасеновац
Глас у Рами чу се, нарицање и плач велики; Рахиља плаче за дjецом своjом, неће да се утjеши за дjецом своjом, jер их нема. (Књига Пророка Јеремиjе, 31:15, Јеванђеље по Матеjу 2:18) Овим риjечима великог jевреjског пророка у коjима су се преплели Стари и Нови Завjет као што су се у Јасеновцу преплеле кости српског и jевреjског народа, почињемо овдjе у граду пророка и граду Христовом наше свjедочење о овом граду под земљом и односу Српске Православне Цркве према њему. Првобитно jе Свети Архиjереjски Синод за ово свjедочење био назначио Епископа бившег Захумско-херцеговачког Атанасиjа, добро познатог свима коjи се баве Јасеновцем, али он због свога здравственог стања и обавеза у











